Delo

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 0 139 највећих, радосне страдалнице, Боговидице и Христоносице матере Марије Египћанке — па ћеш му освојити и задобити срце и дарнути га тим простим сказањима, а свега само по један сат недељно, не обзирући се на малу своју плату — само један сатић. Па ће и сам увидети да је милостив наш народ и благодаран, заблагодариће му се и наградиће га стоструко, сећајући се трудбе јерејеве и умилних речи његових, помоћи ће му на њиви његовој добровољно, помоћи ће му и у дому његовом, и са поштовањем ће га наградити још и више него пре, — па ће му се тако и плата увеличати. Ствар је тако простодушна, да се неки пут бојимо чак и да је изговоримо, јер хоће да ти се подсмехну, а међутим, колико је она истинита! Ко не верује у Бога, тај ни у народ Божји неће поверовати. Ко је пак поверовао у народ Божји, тај ће уочити и светињу Његову, макар да сам дотле никако није ни веровао у њу. Само ће народ и његова будућа духовна сила оразумити и обратити наше атеисте, који су се одвојили од своје рођене земље. А и шта је реч Христова без примера? Народ је пропао без Речи Божје, јер је жедна душа његова Речи и сваковрсних прекрасних утисака и схватања. У младости мојој, давно је то било, има ваљда скоро четрдесет година, ходио сам] са оцем Антимом по свој Русији, купећи за манастир прилоге, те заноћимо једаред на великој пловној реци, на обали, с рибарима, а са нама седе и један младић лепа лика, сељак — имало му је на изглед већ осамнаест година, он се журио своме месту да трговачку дереглију вуче на конопцу. И видим ја, гледа то момче преда се умилно и јасно. Ноћ сјајна, тиха, топла, јулска, река широка, пара се од ње диже, хлади нас, неки пут тек лако пљусне каква рибица, птичице се ућутале, све је тихо, дивотно — све се Богу моли. И не спавамо само нас двојица, ја и тај младић, па се пустисмо у разговор о лепоти овог Божјег света и о великој тајни његовој. Свака травка, свака бубица, мрав, пчела златна, сви они за дивно чудо знају пут свој, макар што немају ума — тајну Божију сведоче, непрестано је сами извршују, и видим ја, плануло срце милог младића. Исповеди ми се он да шуму воли, птичице шумске; био је ловац птица, сваки је њихов звиждук знао, сваку је птичицу домамити знао: ја, вели, ништа нисам знао боље, него како је у шуми, а и све је добро. — Право велиш, — одговарам ја њему, све је добро и ве-