Delo

144 Д Е Л О Текстилна индустрија: ћилимарска у Пироту 1200 жена и девојака израде 150.000 динара годишње вредности; сукнарска у селима око Пирота, израде 400—500.000 динара годишње вредности сукна; платнарска, 100 жена у Ужицу, 200 у Лесковцу, 40 у Пироту, 20 у Шапцу и т. д.; ужарска у округу врањском изради годишње у вредности 1,300.000 дин. робе, од које се извезе за један милион; мутавџиска: у селима подножја Суве Планине као у Јагличу (25 радња по 6 људи) и т. д., која подмирује државну потребу у зобницама и покровцима, а и приватну у ново ослобођеним крајевима; даље у селима у околини Врања и т. д. Лончарска индустрија у селима Потпећу и Рогама у округу ужичком, око 150 домова, који покривају потребу у простој лончарији: лонцима, црепуљама, пржуљама и ђувечима округа ужичког, ваљевског, чачанског, рудничког и делом подринског: у селима у околини Пдрота, која раде за потребу округа пиротског, а преко лета раде бољу лончарију по свима варошима и варошицама у Србији; даље раде сељаци у селу Рујишту код Ражња, црепуље; сељаци из околине Бруса доносе црепуље у Прокупље, и т. д.; даље раде сељаци креч на разним крајевима Србије. Израда клинаца за поткивање волова и коња турским ковом; Цигани у Врањи, Сурдулици, Нишу, Јелашници израде око 150.000 динара годишње робе и тиме подмирују потпуно потребу Србије у том артиклу а и извозили су у Турску. Котаричарска израда: у селима око Јагодине: корпе за извоз воћа да подмире потребу Србије, корпе за свилене коконе, у селу Уровцу код Обреновца раде Цигани корпе за ђубре, корпе за пијацу, за рубље; даље раде сељаци у околини Смедерева и т. д. Израда асура у селу Лозовику, као и другим селима поред Мораве. Кожухарске израда као кожухе и слично раде сељаци у 'селу Пожежани њих 30, и у другим селима пожаревачког округа. Израда шешира из сламних пантљика у Багрдану и околини. Израда сувог меса и сланине у селима среза ужичког и златиборског од стране сељака, најмање у вредности 100.000 динара. Израда луча и катрана у срезу златиборском раде неколико села као и понека села у срезу студеничком. Израду туцане и млевене паприке у Локошници и околини срез лесковачки у вредности годишње 150—200.000 динара. Колики је број упослених кућевних индустријалаца, то се