Delo

ЕКОНОМСКИ ПРЕГЛЕД 145 без специјалног пописа не може рећи. Може се само нагађати^ али је без сумње тај број знатан и иде на десетине хиљада, јер се рачуна да има само оних који се баве ужаријом око 7000 душа, па 1200 жена и девојака које раде ћилиме. Тако исто не може се ни приближно знати вредност израђене робе, али се за њу може рећи да иде на милионе, јер се само ужарије из ради годишње за 1,300.000 динара, сукна у Пироту за 400 до500.000 динара, ћилима за 150.000 динара и т. д. Због споредног занимања број упослених у сравњењу према вредности израђене робе је врло велики. Важност овога рада је и у томе: што се ово све ради као споредан посао поред главног посла, код сељака и сељанака поред главног пољопривредног посла или кућевног посла, а код варошанки поред кућевног посла, и то у време, када се иначе не би имало шта да ради; и што овај посао допуњује породичне приходе у више или мање знатној мери. Важност ове индустрије је и у томе што је она и учитељ ручног рада, тако да се његове снаге могу и са успехом у свима сличним пословима и у другој индустрији употребити, као изради и сличних артикала, нарочито рентабилних, лако обучити. У појединим местима ова кућевна индустрија одржава популацију у садашњем броју, јер иначе по пољопривредном послу на њиховом земљишту они се не би могли изранити, као што је случај у Дојкинцима, Равнима, Рогама и др.; или не би било становништво тако густо насељено, као што је случај у лесковачком пољу, или би ишли у печалбу, што ту није случај. Из овога излази и то, да су становници оних крајева, где постоји кућевна индустрија и принуђени да раде овај посао и да без њега тешко би могли опстати. Поједине врсте кућевне индустрије постоје од старина, као каменорезачка, која је омогућена блиским каменим мајданима у извесном месту, а друге су новијег порекла. У колико су се распадале задруге, код којих је увек било специјалиста за дрвенарију и слично, и у колико понестаје шуме у извесним крајевима, даље у колико почиње сељак у место сваштарења да се у пољопривреди специјалише, у толико се развија тражња сељака за извесним предметима који су пре у задругама рађени или од сваког сељака рађени, од тада почиње све више да се развија кућевна индустрија, као на пример код дрварске кућевне радиности, у местима, где има добре и јевтине горе, као Дело, књ. 71. 10