Delo

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 0 национализовању Муслимана. Написао и издао Шукрија Куртовић, студент. — Сарајево, 1914. Штампарија „Народа“. Страна II -f- 54. Жалосно је али се мора признати, да се у Србији врло слабо познају прилике у којима живе наша браћа ван наших граница. Још мање се познају унутрашњи односи њихови. Поготову најгоре се стоји са познавањем тих прилика и односа у Босни и Херцеговини. На селу је живаљ хомоген, претежно српски, те су и односи простији и интереси идентичнији, док се код варошког живља опажа у односима и интересима једна сложеност и укрштавање. Ту се очито виде трагови векова и огледа борба неколико култура. Још већи заплет ствара троврсна религија, а отуда и трвења међу неједновернима једне исте народности. Те борбе и трвења појачала је босанска влада, која се побринула да креира нову босанску народност. Па ипак може се извршити, ма и приближно, подела тамошњег живља на домаће и странце. Домаћи деле се на православне, католике и муслимане. Православни ■Срби; Католици — Хрвати1. Муслимани су анационални или антинационални. Нису ни Срби ни Хрвати, они су „Турци“ или, боље, они теже Турској, оплакују њено пропадање и наричу за њеним пропадањем. Они се надају да ће се Турска вратити бар у Босну и Херцеговину, ако не и даље, докле је била. Турски непријатељ јесте њихов непријатељ „а сваки комад земље који је отет од ње, истргнут је из њихова срца“. У њеном падању они виде „падање своје вла■стите зграде“. Али је дошао велики догађај, каже г. Куртовић, „дошао је овај рат, да нас избави из ове вртоглавице и неодређености, да прочисти нас и наше погледе на свијет, да нас научи мислити и да видимо истину. На прелазу смо из једног стања у друго и из једног времена у друго. Чувати се ваља да за нас муслимане овај ■прелаз не буде значио прелом. Пред нама су два пута, од којих један морамо изабрати. Један је од њих да ми муслимани у Босни и Херцеговини постанемо посебна самостална група, 1 У Хрвате се убрајају и сви странци, католнци.