Delo

150 Д Е Л О муслиманска, и да водимо само муслиманску политику и борбу, Други је да одбацимо вјерско дијељење и вјерск> борбу и да у заједници са осталим суграђанима других вјера водимо националну борбу". Брат мухамеданаац, син кршне Херцеговине, г. Куртовић, види много више, него други његови. Он не рида нити јеца, што се Срби муслимани нису осећали Србима, и што су се туђили своје рођене браће. То не користи ничему. Он високим гласом достојанствено и непобитним аргументима указује прави пут којим треба да пођу Срби муслимани сада, ако желе себи и своме народу добро. Указује јасно да муслимани немају неке своје нарочите муслиманске интересе. Чак ни аграрно питање, које је проглашено као животно питање свих муслимана, не може их удружити, јер „интереси аге и кмета муслимана не могу никада бити исти, нити се с њима могу идентификовати интереси осталих наших класа“. Још једино могао би бити општи задатак и интерес очувати веру — Ислам. А како би се то свршило? „Неспособни у борби за опстанак изгубићемо имање, а у раду без стална правца и невођени никаквим идеалима него тренутним интересима — уз то још фукаре — изгубићемо морал. Изгубићемо дакле у себи и оно, што нас чини човјеком, а као такви, сасвим је природно, изгубићемо и Ислам и постаћемо најпростији пролетаријат“. Из борбе са Србима и Хрватима, која. би дошла као неминовна последица таквога рада, изишли би сигурно побеђени. У помоћ владе, која се свакога часа може променити, и Аустрије, не треба се уздати. Пуно је примера који то осведочувају. Једини и прави пут, којим би требали да пођу, те да очувају себе као људе и као присташе Ислама, јесте овај други заједница. Издвојити се из народне заједнице значи радити противу властитих интереса. Г. Куртовић признаје да код муслимана нема свести о заједничким интересима, али он пледира зато да се она пробуди. „То не треба створити јер то у истини. постоји. Сељак муслиман има исте интересе као и православни и католик, исто тако занатлпја, трговац, посједник и т. д. Није реч о народности, пошто је она пасивна и без утицаја. Код њих треба ширити националност, јер ока значи покрет. Правога национализма у Босни и Херцеговини има само у Срба. Име Србин у Босни само по себи носи особине национализма. „Апсурдно би било да Хрвати стварају посебни хрватски национализам, па да у једном народу буду два национализма. Они треба да учине, па да се дашњи српски национализам не зове само српски него српско-хрватски", а како лепо и тачно вели г. М. Марјановић" : до последњих консеквенција развијен хрватски и српски национализам мора да се по опсегу и по садржини сасвим покривају**1. М.илан Марјановиh,. Савремена Хрватска, стр. 359.