Delo

с и д 177 И ако је грозно што узедох на се, Узме ли Химена Родрига за мужа Надању ми смрт се, ал’ духу лек пружа. Мене је, међутим, претешки бол свио; Родриго је мени до тог брака мио. Губим га са тугом, а ја радим вајно Да га немам; тишти жаљење ме тајно. Мене љубав гони, то видим са тугом, Да уздишем за тим што презирах с ругом. На две стране дух ми дели се и бори: Велика је храброст, али срце гори; Желим тај брак, па се ипак њега бојим, Чекам га са стрепњом у надама својим. Име, љубав тол’ку моћ нада мном врши, Да ја мрем, па да се сврши ил' не сврши. ^Леонора. Госпођо, на то вам ништа рећи нећу До да у злу вашем учешћа узећу: Малочас вас кудих, а жалим вас сада; И када вам у злу, што вам тешко пада, А мило вам ипак, врлина се снажно Бори одбацујућ’ искушење лажно, Она ће вам духу мира дати моћи. Надајте се у њу, време ће помоћи, И у небо које не може да дадне Да у дугој борби и врлина падне. ИнФанткиња. Најдража ми нада да ми наде нема. ПажХимена се одмах да вам дође спрема. ИнФантрња (Леонори). Иди, одведи је на ону терасу. v/leoMopa. Зар ћете тужити и у овом часу? ИнФантрња. Не, но хоћу, ма да терети ме беда,. Да ми лице мало мирније изгледа. Сад ћу ја за вама. Добро небо, које Чекам да ми боле с душе скине моје, Дело, књ. 71. 12