Delo

КРОЗ живот 209 простог, обучених сасвим и у оделу за купање или само заогрнути огртачем, леже или седе на песку, на клупама или на наслоњачама, неки читају, неки чак и једу и пију; други се шећу или играју, а нарочито многа деца, која крај воде граде дворе од песка или канале, којима пропуштају воду, а силни продавци иду од једне групе до друге и с ужасном дерњавом нуде новине, карте, књиге, пива и јестива и свакојаку другу робу. Све је то било тако различито од онога што су видели у Истри, а све тако слободно, тако живо, без икаква уздржавања, без икаква снебивања. Милици се допаде ова нова слика, пуна живота, загледа се у њу и обесели јој се, а Давид Миличиној веселости. И купање им се допаде. По мекој пржини дуго је требало гацати, док су дошли до дубине. Али нигде мреже, нигде никаква знака ни опомене за оне који се купају. Сутрадан дођоше истим путем у стабилименто на доручак. После доручка Давид се реши да сами нађу стан, и пођоше од стабилимента главним путем лево. Убрзо стигоше до речице, на чијој су утоци у море жене са свађалачком виком прале рубље, и одмах затим угледаше један хотел. Уђоше унутра и затражише собу. Има, и то једна врло лепа с мора; има и других с пута; са и без пансиона. Давид и Милица се згледнуше, сетили су се одмах да их је њихов јучерашњи посредник водио само на она места, где је имао провизије. Узеше одмах ону с мора; пространа, видна с балконом, гледа право на море. Наредише да им се донесу ствари из вароши, па одмах одоше и сами да их спреме и плате за преноћиште. Кад су тако решили питање о стану, Давид је почео мислити о свом састанку са Завишићем. Није му се јављао, јер је хтео, због Милице, да им састанак буде случајан. И он је тврдо био уверен, да ће се где било већ првих дана морати наћи. И није се могао преварити, јер се човек у Риминима не може изгубити; походилац је ту упућен, кад није на мору, на малени парк пред стабилиментом и на невелики град. Мањих излета у околину града нема никаквих. У Риминима се дакле пажња ничим од мора не одводи, походилац је ту једино за њ везан и на њему готово читав дан и проводи. Већ сутра дан, кад су се у први сумрак Давид и Милица враћали из вароши, угледа Давид издалека Завишића, где иде према њима. Изненади се кад виде, да није сам. Друг му је безсумње Србин, јер Давиду се учини познат на први поглед. Дело, књ. 71. 14