Delo

КРОЗ живот 217 Његови јој се погледи чине необично тачни. Како је он дошао до њих ? Јесу ли они плод његова посматрања и размишљања, или их је и сам на себи искусио? Зна ли он збиља сам собом, шта је тако пријатељство и така љубав? Пријатеља је имао и има их: примзо је подстицаје од других, давао их и другима и осетио дражи од тога. И љубио је. Und? Милица се у затајеној узбуђености и нехотице послужила немачком речи. Sie konnte ihre Gefiihle nicht bejahen, und er konnte die seinigen nicht verneinen. Мариновић joj je несвесно одговорио истим језиком. То је трајало више година... Мариновић је застао. Милици се учинило, да то траје још и сада, јер као да га је у том тренутку оставила она његова обична сталоженост. Сматрала је да би било индискретно, кад би га и даље о том питала. Чини му се да оно, што највише тражимо од љубљенога створа, да нас позна и разуме, код ње није постигао. Она га никада није разумела. Он пак мисли да је њу познао и разумео. Било је на њој, и што га је одбијало. Али кад љубимо, љубимо и све недостатке и погрешке љубљенога створа, и то нас и дражи, што замишљамо да ћемо га од њих моћи ослободити. Као мајка смо тада, која највише љуби своје најслабије или најгоре чедо. И то је инстинкат, — мати осећа, да томе детету треба највише одбране. А најјача је одбрана у љубави. На Мариновићу се видело да се те речи непосредно њега тичу, да су изрази његове борбе са самим собом. Да ли је та борба већ извојевана? помислила је Милица у себи. Њој се учинило као да јој је у том тренутку било дато да рукама дохвати душу једнога човека и дотакне се бонога места те душе. И она осети нешто од оне љубави, коју има мајка према свом болесном чеду. „И љубав има своју метафизичку страну“, продужи Мариновић, „коју нећемо моћи никада без остатка решити, као ни метафизичку страну индивидуе. И љубав је и тело и душа као и појединац. И пошто је једна од најелементарнијих снага, то најјаче и захвата целога човека. Није се стога ни чудити, што људе највише интересује о људима, кога су љубили и како су љубили. И заиста, човек се најбоље познаје по љубави, какав је човек, така је и његова љубав. И што је ко више тело, и његова је љубав више тело, и што је ко више душа и његова је љубав