Delo

ИЗ НАШЕГА ВРТА II СВАДБЕНИ ДАНИ У ВРТУ. Пукло је пролеће велико и широко. Биљке се заоделе оним меким пролећњим зеленилом, које тако годи нашем оку, које тако крепи наш дах, а освежава душу, да га се не можемо довољно науживати. Са тим нежним зеленилом такмичи се чаробно шаренило. Читави акорди боја, читаве мелодије, симфоније! Чија би рука била у стању онако сложити боје у тонове, онако их ниансирати и онако их изразити интензивно и у оној разноврсности, као што то чини велика Природа у пролеће? И нигде дисхармоније, нигде непријатних утисака. У нашем лепом врту нижу се ове хармоније боја још од друге половине фебруара, па све до октобра и новембра, док их слана и мраз не униште за ту годину — али и онда један шиб (Нурепсиш Moserianum) пркоси и јачем мразу од 8 степени испод нуле, те и тада још одржава и даље развија своје сјајне, крупне златне цветове. Нарочита је пажња обраћена у нашем врту на то, да од раног пролећа до позне јесени има на шибљу и дрвећу без прекида цвећа и шаренила. А то је данас у стању да удеси вештачка рука човекова, удружена са искуством читавих нараштаја, који су га сложили у књиге и оставили потомству у насљеђе — да удеси, за уживање човекова ока и насладу његове душе. Али, да ли то ради и Природа, ради човека и његова уживања ? Ограниченост човекова ума, удружена са болесном маштом људском о величини његовој, измислила је легенду о томе, како