Delo

236 Д Е Л 0 Што Сократа слушам и ја кад младиће поучава: У агори ил’ пред храмом духове им кад порађа; Што и мени штедро пружаш милост твога неба плава, Испод којег и мени се сваког дана сунце рађа. Песма девојака. Брже, брже на терасу, Ето иду, хор их прати; Песма им се ето расу Пред палестром тек ће стати. K’o с Олимпа сви од реда Да су сашли међу људе, Таквога су сви изгледа, И такове мисли буде. Са постоља свога нека И мермерни Марс се сађе, Међ њима га многи чека Да у њему себе нађе. Потрчите да што дуже Гледамо им тела вита! Кад свој лаки корак пруже, Мислиш талас који хита Да ка жалу што пре стигне. И Ефксенид ту је с њима. Ох, кад о н свој поглед дигне, Ох, те очи он што има! Брже, брже, на терасу, Ето иду, хор их прати, Песма им се ето расу, Пред палестром тек ће стати!... П. Ј. Одавић.