Delo

ЈОШ НЕКЕ КРИТИЧКЕ ПРИМЕДБЕ 243 у томе, да покушам што концизније и сумарније навести факте и податке, којима he се рељефно показати и утврдити, да српски народ није никако ватреније но ма које словенско племе прихватио Палацкову девизу о одржању Аустрије и да се према томе није баш нимало драговољно упрегао у аустријски јарам и „кулучио најмање за себе“, као што је тврдио др. Павловић у својој студији: „У очи револуције г. 1848. у Угарској". Како и откуд је постала Палацкова девиза, то сам ја у својој поменутој ранијој студији објаснио: да је она према тадашњим историјским приликама (франкфуртски парламенат, немачко-маџарски план и споразум) морала да се појави као антитеза ономе што су Немци и Маџари планирали; према таквој генези те девизе јасно је, да су пре свега и на првом месту западна словенска племена имала разлога, да се загреју за ту мисао и да је ватрено прихвате, јер је њима нарочито претила опасност да се при планираној подели Аустрије слију и претопе у германско море, док за јужне Словене, који живе у земљама угарске круне, те опасности није било; види се, дакле, да Срби у јужној Угарској нису могли имати никаква разлога, да се толико загревају за ту девизу и да је чак прихватају ватреније него ма које словенско племе! А сад да у кратко изнесем обећане факте и доказе, да Срби ни у једној фази својега покрета нису у толикој мери изгубили присебност и здраву свест, да се радо и вољно упрежу у аустриј • ски јарам. Веома сам задовољан, што могу констатовати, да ми тај мој задатак необично олакшава и управо ми у извршењу његову притиче у помоћ баш сам — др. Павловић, у својој, у мојој студији већ наведеној књизи „Србија и српски покрет у јужној Угарској“. Он ми у тој својој веома цењеној књизи пружа пуно драгоцених података и прикупљенога материјала за одбрану моје тезе, да ја просто не треба никакве друге изворе и књиге да тражим и да преврћем ради прикупљања доказа. Ја бих овде просто могао да прекинем свако даље навођење и разлагање и да упутим читаоце на ту књигу, коју је свакако вредно и веома корисно прочитати. Ну ја ћу ипак, као што већ рекох, сумарно додирннути неке факте и податке, једно стога, што се у понеким примедбама и оценама нисам могао потпуно сложити са нашим уваженим историком а друго и нарочито с тога, што моја засебно одштампана ранија студија мора свакако добити свој обећани, колико толико заокругљени, завршетак. 16*