Delo

ЈОШ НЕКЕ КРИТИЧКЕ ПРИМЕДБЕ О ИСТОРИЈИ СРПСКОГА ПОКРЕТА 1848 ГОДИНЕ. (ЗАВРШНА ДОПУНА РАНИЈОЈ СТУДИЈИ „ПОСЛЕ ПЕДЕСЕТ ГОДИНА“). Кад сам пре шеснајест година под притиском момента, који се није могао пропустити ни одложити, морао на брзу руку да се одужим успомени на један знаменити догађај у животу нашега народа, ја сам, после доста растегнутога разлагања, морао најзад да прекинем те своје „успомене и рефлексије“, штампане у овом часопису под насловом „после педесет година", и да их оставим без правога и прописно заокругљенога завршетка. Још тада сам наштампао и своје списатељско pater peccavi казавши : „Признајем да је ова моја студија једно литерарно недоношче, које носи на себи очите трагове свога преранога и убрзанога рођаја“. Па да бих тај свој књижевни грех ублажио и, колико је могуће, поправио, ја сам напослетку пред публиком изјавио да ја „осећам потребу и задржавам право да ове овако фрагментарно нанизане и без довољнога завршетка изнесене рефлексије допуним у једном засебном додаткуи. Кад досад никако нисам доспео, да ту јавно дату реч искупим, то је сад поводом новог издања те моје студије дошао моменат, кад ја то своје обећање треба да испуним. Ма да сам то у животу већ толико пута искусио, ја се сад опет ус пркос свему искуству нађох у фаталном положају, да се поново уверим, како је лако дати реч али је тешко испунити је кад треба и како ваља. Да се сад опет извињавам, како и у садашњем моменту немам довољно времена за тај посао, то већ не би имало више смисла; ја морам, дакле, без изговора и увијања допунити своју расправу у оним моментима за које пре шеснајест година нисам имао више места ни времена. Цела ова допуна има у главном да се састоји