Delo

ЈОШ НЕКЕ КРИТИЧКЕ ПРИМЕДБЕ 245 ■стратегијске тачке и одатле он нарочитом прокламацијом позва све народности, да откажу полушност Маџарима и да слушају наредбе српског Главног Одбора“. Кад је др. Павловић тако рељефно истакао и окарактерисао успешну акцију Стратимировићеву у самим почетцима устанка, онда ми изгледа чудно, да он после тога, у даљем излагању догађаја, знатно измењује мишљење о томе човеку, казујући како је он млад човек „без сређених и зрелих погледа... несумњив таленат, али претераних амбиција, које нису правдале какве необичне особине духа и воље, он, некадашњи поручник, истина из чувене породице Стратимировића, носио се мишљу да постане војвода српски" и т. д. И онда вели, како ту његову „ватрену жудњу“ није пратила и потребна енергија и како је он држао да су сва средства оправданм и према томе је „јавно познат био као Карађорђевићевац, а оправдано сумњичен да има симпатије и за Обреновиће“. Међутим др. Павловић на стр. 35. своје историје каже: „Тако је Стратимировић пратећи кнеза Михаила и јурећи до Митровице да не пређе у Србију кнез Милош, учинио српској влади огромну услугу. Одмах по доласку кнеза Михаила (у Војводину), он беше послао нарочито поверљиву личност кнезу Александру у Крагујевац, да га извести о предузетим мерама“. Ето на такав је сасвим оригиналан начин Стратимировић показивао своје „симпатије“ за Обреновиће'1 Затим се Стратимировић даље оптужује да је „борио се за српску ствар и династију хабсбуршку, а није напуштао мисао о измирењу с Маџарима“. Кад нам наш историк аутентично прича, како је Стратимировић, у својој распри са официрима који су учествовали у устанку, оптуживао своје противнике да су „сувише ћесаро-краљевски“ и да су представници бирокрације и камариле, кад нам се затим казује како је патријарх у својој представци кнезу Александру кривио Стратимировића „да је узбунио народ, да је стао у ред противника Аустри/е и династије, да се јавно изјаснио против цараи и да је, према томе, Стратимировић изишао на среду, као представник анти-аустријске струје и т. д.2 онда се доиста тешко може разумети, како је наш историк 1 Ту још ваља имати на уму, да су противници Стратимировићеви у Главном Одбору били махом баш Милошевци, као што је то нарочито констатовала и српска влада, стр. 69. Павловићеве књиге. г Уз то др. Павловић још нарочито констатује како је Стратимировић био у „завади са свима лојалним људима“ и како је Аврам Петронијевпћ писао Кннћанину да Стратимировић „буни народ противу цара“.