Delo

246 Д Е Л О поред свега тога могао ипак тврдити, да је Стратимировић војевао за српску ствар и за — династпју хабсбуршку. То би онда значило ни мање ни више него да је патријарх лажно оптуживао Стратимировића и да му је просто подметао анти-династичке и анти-аустријске тенденције, а то се тек не може претпоставити код таквога високог црквеног великодостојника. И ако се може замислити да су те тако крупне оптужбе против Стратимировића у жестини распре биле донекле претерано маркиране и да он није баш нарочито бунао народ против цара, то се ипак из свега што је наведено о држању Стратимировићеву може констатовмти, да он у то доба није никако био одушевљен да се бори још нарочато и за династију. А кад то стоји, онда остаје без намењенога јој значења и ефекта напомена, да он није напуштао мисао о измирењу с Маџарима, којом се напоменом хтело да утврди његово колебљиво и дволично држање и „како је он држао да су сва средства оправдана". У поступним фазама и перипетијама, кроз које је покрет пролазио, могло је бити довољно разумљиво и оправдано, да се не напушта сасвим мисао о измирењу с Маџарима, која у осталом није ни била нека особена специјалност или, тако да кажем, марота Стратимировићева, него се она у току устанка јављала и код других фактора од утицаја као што је н.пр. мајор Стефановић Виловски, који је, поред Стратимировића, свакако спадао у најинтелигентније српске официре, тражио да се пошље депутација ради измирења с Маџарима, (стр. 160. Павловићеве књиге) па је тако исто и министар Тенка, у једноме своме писму Книћанину, казао између осталога: „Од Двора Срби до сада нису ништа добили, те ако Радецки не послуша1 онда је боље мирити се с Маџаримаа и т. д2 Поред тога још читамо у Каперовој познатој историји српскога покрета и то, како се против Патријарха створила једна нарочита странка „која не беше задовољна том неповерљивошћу и устезањем аустријскога кабинета, и устаде против њега и наваљиваше да се прими мир што га нуђаху из 1 Тенка је у писму препоручивао Книћаннну да саветује Војводн да тражи од Радецког, да врати граничаре у Војводину и да му да Варадин или Темишвар као базис операција. (Стр. 92. поменуте књиге). 2 Да поменем још и писмо Вукајловићево о његовом разговору са изабраним а још непотврђеним војводом Шупљикцем у Ровереду (у Италији), у коме је разговору Шупљикац казао како би Срби требали да се измире с Маџарима наравно под извесним погодбама и т. д. (стр. 57. књиге др. Павловпћа).