Delo

ЈОШ НЕКЕ КРИТИЧКЕ ПРИМЕДБЕ 247 Пеште“ и т. д.1 А најинтересантније је још и то, што ја, пажљиво прелиставајући књигу др. Павловића, нигде нисам могао наћи трага о склоности Стратимиревићевој за мирење с Маџарима, неку његову изјаву, неки гест његов у корист томе мирењу. Према овоме, што сам навео, мислим да се с основом може казати да је наш историк неправично оценио Сратимировићево држање. А тако исто, по моме мишљењу, није сретно погођена ни оцена личних особина а специјално менталитета тога тадашњег борца за народну ствар; пошто је наш историк као што видесмо, Стратимировићу признао да је он, показао необичну енергију и умешност у организовању покрета и да је за кратко време успео да створи и организује праву војску и т. д., па му признаје и то, да је он био несумњив таленат и да је био природни вођ устанка, он му после тога сасвим неочекивано издаје веома неповољну кондујиту, описујући га као човека без сређених и зрелих погледа а претераних амбиција и т. д., као што сам напред већ навео. Шта је могло дати основана разлога и повода Павловићу да после наведених признања и комплимената одједанпут обрне лист и да нам представи Стратимировића као неког човека лакога калибра, као незрелога занесењака, којега распињу неке претеране и неоправдане амбиције? Морам признати, да ме одговор на то питање доводи у непријатан положај, да ту цромену у оцени једнога тако истакнутога фактора у покрету покушам објаснити просто тиме, да је наш историк при свем своме бистром критичком погледу и, иначе, правилном објективном суђењу о лицима и догађајима, праведно индигниран појавом несретне личне распре, за часак подлегао сугесгији Стратимировићевих противника, ставши и нехотично на гледиште оних ћесарокраљевских официра, који су управо и заметнули ту личну кавгу; старији по годинама и по рангу, до којега су дугогодишњом службом дотерали у редовима аустријске војске, они су се бунили пцотив тога да им буде заповедник и вођ устанка један млад човек и „некадашњи поручник" као што наш историк наводи. Као што се види, сви ти мотиви, који су руководили те официре у борби против Стратимировића, били су ситне личне природе и излив војно-бирократских појмова о рангу и старе1 Српски покрет у јужној Угарској, стр. 49.