Delo

X Е Г Е Л — СВРШЕТАК III КРИТИЧКИ ПОГЛЕД НА ХЕГЕЛОВУ ФИЛОСОФИЈУ. Оно чиме се Хегелова философија разликује од других система тоје: 1.панлогистичка концепција, даје све појам и 2. дијалектичка форма у којој се појам јавља. Тврђење, да је све идеја, може да буде и јесте тачно, само из њега не излазе оне конзеквенције које је Хегел извео. У овом случају немогуће је на пример схватити природу као отуђење идеје, и дух као враћање идеје себи из тога отуђења, као што то Хегел чини. Ако је идеја све, ако се све што егзистира да схватити, онда је немогуће претпоставити момент, којим би се идеја отуђивала од себе, јер би тај момент био нешто што не би спадало у идеју, што би било нелогични, нерационално. Тврђење дакле, да категорије простора и времена нису одредбе идеје, долази у конфликт са тврђењем, да је све логично, да се све да схватити. Друго, немогуће је схватити, како ће та отуђена идеја, која је расута у простору и времену, да се врати себи. Како је форма тога отуђивања идеје у природу несвесна, то би идеја морала остати вечито несвесна, прелаз идеје ка свесности био би апсолутно немогућ, исто тако као што је тај прелаз немогућ у материјализму: из несвесног се никад не може развити свесно. Осим тога, тврђење Хегелово, да је свест идеја која је дошла себи, немогуће је извести ни из самих принципа његове философије. Највећи недостатак Хегелове философије је у томе, што у њој нема специјалне онтологије, што се Хегел задржао на Хиперметафизици и општој онтологији не улазећи изближе ни у решење квалитативног ни у решење квантитативног проблема света. Тешкоћа