Delo

ИЗ НАУКЕ 0 ЖИВОТУ 261 да створимо себи представу о границама варирања дотичне врсте и то за сваку особину (или део) посепце. При том ћемо имати увек једну варијацију у варијационом реду која има највећи број представника, и она је увек мање више у средини између крајњих варијација. Ти варијациони редови употребљавају се данас веома много, при расправљању једног још увек дефинитивно нерешеног питања у Биологији, а то је: да ли варијације у некој врсти могу отићи тако далеко, да добију квалификације једне сасвим нове врсте. То питање које је у прошлом веку толико занимало биологе и толико активности изазвало у многим гранама науке, још и данас је предмет расправе. Више се не води спор око тога, да ли је органски свет резултат једног дуготрајног и прогресивног развитка, већ око тога, како се тај развитак обављао. То је још и данас готово сасвим отворено питање. Отуда су многе теорије за објашњење тога питања потекле. Зна се да је Ламарк објашњавао тај развитак моделирањем организама према средини у којој живе, док је Дарвин објашњавао исту појаву спонтаним варијацијама, којима је доцније Вајсман открио извор у полним ћелицама, и природним одабирањем, признајући делимично вредност и Ламарковом објашњењу. Дарвин је представио као да је тај развитак текао веома лагано, на подлози малих, или како се то још називају, континуелних или флуктуентних варијација. Сасвим је природно шго се прибегло најзад огледима, да -би се проверила вредносг Дарвиновог учења. При томе, као што he се видети из примера који доле наводимо, врло корисно служе и варијационе табеле. Тим путем може да се покаже, да ли се средња вредност неког варијационог реда помоћу одабирања и размножавања крајњих варијација у неком варијационом реду може да помери сасвим у десно или у лево, т. ј. да се добије неки сасвим нови тип. Тако де Фриз је гајио једну врсту енотере (Oenothera rubrinervis), и мерио је од ње дужину плодова, и нашао резултате, који се виде у доњој табели. Лужина плодова у милиметрима 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 СО 00 39 40 41 42 43 44 Број примерака у 2-гој генерацији 2 2 2 4 5 5 7 10 15 7 2 7 1 Број примерака у 3-ћој генерацији 1 1 1 3 2 5 2 5 4 10 10 16 7 9 7 1 4