Delo

262 Д Е Л О Из горње варијационе табеле лако је видети да је највећи број (15) плодова у 2-гој генерацији имао дужину од 32 милиметра, а ни један није имао већу дужину од 36. А шта видимо' већ у 3-ћој генерацији? Ту је дакле највећи број (16) плодова има дужину од 39 милиметара, а ни један плод није имао дужину испод 28 милиметара, највећи пак имали су чак дужину од 44 милиметра. Ту је, као што се види лепо из саме варијационе табеле, средња вредност померена јако у десно. Узмимо сад да у даљим генерацијама средњу вредност померимо још даље у десно тако, да изиђемо сасвим из граница првог варијационог реда, онда бисмо ту већ ималн готово један нов тип што се тиче величине плода. И такав један пример давао би довољно основа за мишљење, да је Дарвиново објашњење заиста тачно. Али уношењем у најновије време једне дубље анализе у ту ствар видело се, да се на основу горњега факта не може ништа сасвим позитивно рећи, и да горње и ако је тачно, ипак не доказује оно што смо желели. Дански проф. Јоханзен (Johannsen) извршио је једну дубљу анализу целе те ствари, и створио појмове о сасвим новим би.олошким категоријама, који дају де Фризовом резултату потпуно други значај. Да видимо чиме је Јоханзен у главном обогатионаше сазнање. Јоханзен је унео сасвим два нова појма у нашу науку: појам> о тзв. популацијама и појам о тзв. чистим линијама. Па шта су популације, а шта чисте линије? Ако узмемо једну већу количину, нпр. прегршт, или једну торбицу, или врећу, неке сорте пасуља, или кукуруза, или пшенице, онда је то једна популација. У тој количини налазе се зрна врло разнолике величине. Ако бисмо сад одабрали највећа између тих зрна и посејали их негде одвојено, онда бисмо опет добили у првој жетви и врло мала и врло велика зрна, истокао што смо то имали готово и код материјала од кога сма узели семе. Сад бисмо на овај начин добивено семе могли груписати по тежини, или величини, у један варијациони ред. Акобисмо сад и даље продужили одабирање најтежега, или највећега зрневља, онда бисмо, врло вероватно, успели да средњу вредност варијационог реда померимо можда јако у десно. Тиме бисмо добили један нов тип. Али да ли је тај тип добијен одабирањем нових варијација у једном правцу? Не. Ми смо у ствари ту извршили само издвајање једнога типа, највећега, из средине