Delo

ИЗ НАУКЕ 0 ЖИВОТУ 265 са по 4 рога. На хигијенској изложби која је приређена 1911 у Дрезди, Роберт Милер демонстрирао је један случај коза са 4 рога. Прво једна коза имала је лепо развијена четири рога, са кћери од те козе био је исти случај. док је код сина био нешто друкчији случај; он је имао у почетку такође четири рога, али који су након осам месеци два и два међу собом срасли, градећи на тај начин по један јако развијен рог. Укрштањем четворороге кћери и сина, у кога је по пар рогова био срастао, добивено је мушко јаре, које је већ после пет недеља имало додуше просте, али изванредно јако развијене рогове. И овде смо имали један случај мутације. Најстарији стучај мутације за који се зна, датира се још из 1590 г. У врту хајделбершког апотекара Шпренгера у врсти Chelidonium majus (руса) појавила се наједаред по својим особинама једна јединка сасвим нове врсте, која је после названа Chelidonium laciniatum. Аиотекар је убрао семе од ње и разаслао га свима тада познатим ботаничарима, који су биљку размножили као нову врсту. Као што је лако уочити у свима напред наведеним случајевима ми имамо појаву нових врста не постепено већ наједаред, тако рећи изненада. Појаве такве врсте које су као што се могло видети, биле и раније познате, дале су повода холандском ботаничару де Фризу да сагради сасвим нову теорију о постанку биљних и животињских врста. Он је ту своју теорију у главном заснивао на искуству које је имао са једном нарочитом врстом биљке, а то је тзв. Oenothera Lamarckiana. Биљка је донесена из Америке и одомаћила се у разним крајевима Европе1. Спада у ред Myrtiflorae, пор. Onargaceae. Може да израсте до висине човека. Има жуте цветове, који се отварају тек у вече, кад сунце залази. Де Фриз ју је проучавао у околини Амстердама, и запазио је „да има ту ретку особину, да сваке године произведе известан број нових врста. Она није, вели де Фриз, непомична и непроменљива као друге биљке, већ се налази јасно у периоди преображаја или мутације11. У култури што расте у слободној природи де Фриз је нашао многе врсте, као: Oenothera nanella, Ое. lata, које су раста малога, па Ое scintillans и Ое. o*blonga, које су финије грађе и стасите, Ое. albida, врло нежна, а по том 1 Vries de, Н. — Die Mutationen und Mutationsperioden bei der Entstehung der Arten. Vortrag. Leipzig, 1901.