Delo

264 Д Е Л 0 развитак органскога света до облика којима је данас представљен, постоји још и једна друга теорија, а то је тзв. мутациона теорија, чији је творац холандски ботаничар де Фриз. Према мутационој теорији, коју је развио де Фриз, постанак нових врста, биљних и животињских, и не бива лагано, као што је то Дарвин замишљао, већ се нове врсте јављају наједаред, у скоку. У некој врсти у један мах појаве се извесне индивидуе, које толико оступају од осталих јединака те врсте, да се могу обележити потпуно као нове расе, или нове врсте. Таквих случајева заиста има, они су били врло добро познати и самом Дарвину. Тако баш сам Дарвин, у своме делу „Постанак Фела“, наводи случај са анконском овцом. Анконска је овца постала на овај начин: У почетку прошлога века у једном омањем стаду неког фармера Смиса Рита из Северне Америке ојагњило се наједаред једно сасвим чудно јагње: имало је труп дугачак ноге сниске и криве као у пса јазавичара. Његове су га особине квалификовале као једну сасвим нову расу. Било је мушко. Како су остале овце имале обичај да прескачу ограду и да чине штету, то се сопственику учини, да би му тај сој овце био врло згодан, јер не може да прескаче ограду. Стога он покуша да га запати. Парио је обичне овце са тим шиљегом, и успео је да изведе чист сој анконске овце, која је после дуго гајена, све дотле док је није заменила мерино-овца. Дакле постанак анконске овце представља нам један случај мутације (енгл. sports). Код домаћих животиња зна се за више случајева мутације. Такав је случај и са мошанском (Mauchamp) овцом, која је постала од мерино-овце. Одгајивач Гро (Graux), на имању Mauchamp нашао је 1828 г. у стаду мерино-оваца једно мушко јагње, које је било сасвим друкчије од осталих. Вуну је имало сасвим дугачку, благо таласасту и сјајну као свила, док је у обичне мерино-овце фино кудрава или крзава. Укрштањем тога грла са обичном мерино-овцом изведена је чиста и постојана раса мошанске овце, која је после дуго гајена. Сименталско говече има лепо развијене рогове, али се зна за случајеве и без рогова, који кад су после укрштани са нормалном расом, добивена су и грла без рогова. И овај случај, појава у раси говечета са роговима наједаред јединака без рогова, долази у појаву мутација. Код коза и оваца опет, које имају нормално по један пар рогова, често се појаве примерци