Delo

КРОЗ живот 23 нешто непосредно чуствује, да чуством буде гоњена на један сасвим одређени пут, где неће бити места за какво колебање. А она није, као што је и госпођи Даници поновила, ништа чуствовала. Али је докторка, као од природе добра проводаџиница (што су мал’ те не, све жене а нарочито оне, што веле, да то нису, и да им то не полази за руком), умела и на то одговорити. Бракови из љубави нису обично срећни. Колико смо пута видели да су се двоје из љубави узели, па после три месеца растали. Ништа тако не може разочарање у браку спремити као љубав, и боље је да је брак колевка љубави но њезин гроб (да се ко потрудио, да у новинама тих дана потражи „афоризме“ о браку и о љубави, може бити да би и ове фразе нашао). „Ето, узмите само мене за пример", продужила је докторка, „мој је муж, као што знате, много старији од мене, још старији но и Давид од вас, па смо ипак срећни и задовољни, и ако се нисмо из љубави узели. Главно је да су ту сви услови за добар и срећан живот, а то увек после и љубав са собом доноси. Бесумње вам је позната пословица: где глад на врата, љубав кроз прозор. Доста је, напослетку, кад је и једна страна заљубљена (докторка ту дабогме да није опазила, да упада у недоследност, жене уопште слабу пажњу обраћају на ту ситницу), и увек је боље, кад је човек заљубљен, но жена, јер човек, кад се заљуби, он може остати паметан, а жена кад се заљуби, она полуди. А ваша је природа може бити сувише озбиљна за љубавне лудости, па се ви ваљада и не можете заљубити“. Милица се у себи и бунила против тога. Она је била уверена да може волети, да може силно волети; она је давно то осећала и с не малом жудњом, која је може бити баш стога сад све јача и постојала, што је толико сузбијана била, чекала тај час, када ће моћи све своје срце отворити. И стога су докторкине речи изазвале у њој сада сасвим противно дејство. Ни позивање на њезин брачни живот није имало никаква утицаја. „Ах, сваки има свој живот и свој брак, мислила је Милица, мени ваша брачна срећа не може ни помоћи ни одмоћи. Позивање ту на друге не помаже, како је овај, како она прошла... сваки је живот и сваки брак проблем за себе, који се на свој начин мора решити.“ То је Милица и пре тога често понављала и у том је тренутку била тврдо решена, да још чека.