Delo

364 Д Е Л 0 ДРУГА ПОЈАВА. Зорка, пређашњи. Зорка (спазивши Наталију посматра обоје радознало и прониц.ЂИВо. Данилу): Донео је момак оне баштенске столице, што смо поручили. Данило: А, готове су. Зорка: Хоћеш ли, да му одмах платим? Наталија (разгледа рукопис што је малопре довршила). Данило: Дабоме. Имаш новца код себе? 3 О р К а : Имам. (Пође левим вратима погледавши још једанпут Наталију). Данило: Четрнаест динара свега. 3 О Р ка : Знам. (Одлази кроз лева врата). ТРЕЋА ПОЈАВА. Данило, Наталија. Д а Н И Л О (чека док Зорка затвори врата за собом, па се онда окреће Наталији).- Молим те, иди у редакцију — и иначе нећемо више писати. Наталија (посматрајући га зачуђено): Зашто ТО ? (Усгаје). Д а н и л о (нешто блаже): Видиш како нас је посматрала. Можда је само због тебе и дошла овамо. Треба је штедети, болешљива је. Наталија Љубоморна!... Зато ми се није ни јавила. Данило: Ко зна шта ће сад мислити. Знам ја њу. Наталија (кратко): Ево, идем. Данило: И још нешто. Молим те да заборавиш овај наш данашњи разговор. У неколико маха казао сам више но што је требало. Можемо ми и без тих интимних исповести бити добри пријатељи... (Суморно): А оне су и иначе сад сасвим излишне. Наталија (сетно): Много си се променио, Данило. Једва те познајем. Изгледа ми, да си сад увек готов да за сваку своју реч примиш на себе покајничку ризу. (Одлази лагано кроз десна врата). Д ани Л 0 (гледа замишл.ено за њом, па онда прилази писаћем столу, седне и загледа се укочено у једну тачку). (Кроз лева врата поново долази Зорка). ЧЕТВРТА ПОЈАВА. Данило, Зорка. Зорка (узнемирена је; застаје и гледа по соби): Је ЛИ ОТИШЛ?? Данило (тргне се. Погледавши је, кратко): Да. (Претура по столу).