Delo

372 Д Е Л 0 одмах приметила. Тражи вас госпон - Дамњан; хоће да говорн с вама. Нина: Господин Дамњан... (Нагло, узбуђено, као да се сетила нечега): Пустите га, замолите га нека дође овамо, али одмах, пожурите. Служавка: Хоћу, госпојце. (Одлази). (Милутин је погледао зачуђено Нину за време њеног разговора са служавком, na се онда спустио на дпван. Нина хода узбуђено по соби и труди се да изгледа што прпбранија. Кратка пауза. Кроз лева врата улази Дамњан). ДВАНАЕСТА ПОЈАВА. Дамњан, пређашњи. Дамњан: Клањам се, госпођице Нина! (Љуби јој руку): Увек лепи, као лепа песма. (Милутину): Добар дан! М И Л у Т И Н (климне главом, устаје и прилази прозору). Нина (узбуђено): Господине Дамњане, ви сте ме пре неколико дана запросили и ја вем данас одговарам, да примам вашу понуду. Дамњан (радосно): Нина!... Хвала вам! (Гледа је узбуђено и ухвати је за руке обасипајући их пољупцима). Ви МОЈа жена! Нина, ја сам срећан!... Милутин (нагло се променио, стоји као укопан и гледа унезверено једно и друго). (Кроз лева врата улазе Зорка, ЈовановиНка и Данило. — Киша је престала и у соби бива све светлије). ТРИНАЕСТА ПОЈАВА. Зорка, Јовановићка, Данило, пређашњи. Зорка (Нини, ведро): Баш добро што си ту. Ја сам те пре неколико дана пред свима овде увредила и сад хоћу исто тако да те молим за опроштај. Нина: Ништа... праштам ти. Зорка: Али од срца... Ја се искрено кајем. Дај ми руку. Н и н а : Ево. (Пружи јој руку). Зорка (прихваћа јој руку): Хвала! Али сад мораш још једну молбу да ми испуниш: остани и даље код нас. немој ићи у село. Заборави што сам те вређала: ми те сви волимо. Нина: То више није потребно. Ја сам се овога часа испросила за господина Дамњана. Зорка (изненађено): Истина ? Данило (гледа зачуђено Нину): Откуд ТО, Нина? (Погледа упитно Милутина).