Delo

ЈЕДРИЛИЦЕ БЕЗ ЈЕДРИЛА 371 Нина (непријатно дирнута): Зар таквим очима гледаш на оно што је било наш сан? Милутин: Бојим се, јер би ме то празно и тешко животарење нагризло као рђа гвожђе. Мени та свакидашња борба изгледа као нешто мртво, ништавно, али што ипак има толико буновног и лепљивог у себи, да облесави и спута човека.,. Нина: Можда бисмо се само с почетка мучили и зашто онда да то не поднесемо ради наше љубави? Зар најзад мало има мученика? Милутин: Али ја бих хтео да радим, да стварам! Хтео бих да будем онај што је први угледао сунце!... А можда бих овако био принуђен да се вучем по прашини свакидашњег живота. Нина (савлађујући горчину): Ззр тебе ни мало не одушевљава што бисмо били увек заједно, имали своје огњиште, (тихо, топло): можда и породицу?... Милутин: Тосу тежње и сваког бакалина! Нина (после краће паузе, хладно): Па добро, онда ме остави. Ја никад не бих допустила, да пропадаш због мене. (Устаје са дивана): Кад не желиш да будем твоја, кад чак налазиш да би то било кобно по тебе, онда зашто даље овако ? Растаћемо се и ти ћеш бити слободан. Милутин: Не, ја не желим да се растајемо. Нина: Али нећеш да будемо заједно. (Прилази прозору). Милутин: Нина, зар си ме само зато волела! Зар у твојој љубави није било ничег вишег! (Заборављајући се, јетко, разочарано): Зар је само та ситна, себична жеља: да се удаш, да ми будеш жена — водила твоја осећања. Нина (увређено); Милутине! Милутин (наставља): Па то онда и није била љубав. Оно што је за мене била светлост, живот — за тебе је био прво рачун! Нина (прилазећи му ближе, увређено, болно): Доста! Не МОГу више да слушам. Тежу увреду ниси могао нанети жени која те воли!... Зар је мало што сам толико потцењена, презрена, што у мени гледаш своју пропаст, но још и ово! То је и сувише, ТО... (Глас јој се губи, јако је узбуђена, покрије лице рукама, повлачи сд лагано и наслони иза завесе у дну собе). (Кроз лева врата улази служавка). ЈЕДАНАЕСТА ПОЈАВА. Служавка, пређашњи. Служавка (Мнлутину, не спазивши одмах Нину): Да ЛИ Сте видели гдегод госпојцу Нину? (Спазивши је): А, ту сте. Нисам вас