Delo

РЕЛИГИЈА 379 што превазилази домашај нашега разума. То је непознати, неразумљиви, тајанствени свет. И религије диаметрално супротне по догмама саглашавају се у томе да је свет тајна. Религија је веровање у свемоћ нечега што превазилази човекову интелигенцију; она је напор да се појми непојмљиво, да се изрази неизражљиво — аспирација ка бесконачноме. Ну појам „натприродно“, претпоставља и супротну идеју, т.ј. природан ред ствари. Другим речима претпоставља везу појава по неизбежним односима, законима. А то је појам о детерминизму. Ми знамо да он није давнашњег порекла. Чак и највећи мислиоци класичнога доба нису успели да га потпуно схвате. Због тога у њиховим очима чудесне интервенције богова не беху никаква чуда. Према томе, идеја о тајанствености није дата човеку; њу је он сам створио у исто време кад и њој супротну идеју. Стога се она и налази само у нашем времену ближим религијама. Дакле, такав појам не бисмо могли узети за карактеристику религиозних појава а да не искључимо из религије пуно факата које треба дефинисати. 2. Божанство и религија. — Друга идеја којом се покушало да дефинише религија јесте „божанство". Религија је по њој опредељивање људског живота осећањем везе која спаја људски дух за онај тајанствени дух који влада над светом и над нама. И .ова би дефиниција оставила ван себе масу религиозних факата. Душе мртвих, разни други духови и т. д. нису божанство, али су увек предмет нарочитих обреда а често и култа. Стога неки дефинишу религију као веровање у спиритуална бића. Али има религија у којима је идеја о боговима и душама потпуно одсутна или игра сасвим споредну улогу. Такав је случај са будизмом. Па и у самим деистичким религијама, велики број обреда потпуно је независан од идеје о божанству и о спиритуалним бићима у опште. Библија н.пр. забрањује да се заједно преже магарац с коњем; заповеда жени да за извесно време сваког месеца живи усамљено и т. д. Исти је такав случај и са забранама које се односе на ова или она јела. Дакле, све што припада религији, не проистиче из божанске личности. Религија изилази из обима идеје о божанству и духовима, па се према томе не може ни дефинисати као њихова функција. Кад смо ове дефиниције одбацили да тражимо другу.