Delo

380 Д Е Л 0 3. Веровања и обреди, свете и профане ствари. — Религија је мање иаи више сложен систем из мита, догама, обреда, церемонија Она се, као целина, не може дефинисати, ако се не узму у обзир њени саставни делови. Религијске се појаве деле на веровања и обреде. Сва позната религиозна веровања претпостављају поделу на свете и профане ствари. У прве не долазе само богови и дуси. Стена, дрво, извор, реч, ма каква ствар може бити света. Будизам чак и нема богове. Али и за њега постоје свете и профане ствари. Чиме се свете ствари разликују од профаних? Свете су ствари извесним забрзнама издвојене и заштићене. Профане су оне противу којих су те забране управљене и које морају остати на извесном одстојању од првих. Религиозна су веровања преставе које изражавају природу светих ствари и односе које оне одржававају било међусобно било с профаним стварима. Обреди су правила о одношају људи према светим стварима. Кад извесан број светих ствари има са другима уређене односе и сачињава систем с извесним јединством, онда скуп таквих веровања и обреда сачињава религију. Религија се, дакле, не своди на једну једину идеју и само један култ; она се састоји из система престава и култова који сваки за себе има извесну самосталност. И само хришћанство поред божанства, које је троструко, признаје Богородицу, анђеле, свеце, душе умрлих итд. 4. Религија и мађија. — И мађија се састоји |из веровања и обреда. И она има своје догме, мите, церемоније, молитве, жртве, песме, игре. Бића којима се мађичар обраћа и силе које он ставља у покрет, нису само слични по природи већ често исти са онима које и у религији срећемо. Тако су душе умрлих, њихове кости, посредници којима се најчешће служи мађичар. И демони су бића окружена забранама; одвојени су, живе у засебном свету и често их је тешко разликовати од правих богова. У осталом зар ђаво у хришћанству није нека врста бога, зар нема религиозни карактер самим тим што је пакао нешто без чега хришћанство не може? При свем том мађија се разликује од религије. Постоји од вратност и непријатељство једне према другој. Где је гранична линија између ове две области? Где год посматрамо религиозан живот он има за супстрат