Delo

388 Д Е Л 0 равној нози. Те су животиње пловка, зец, гуштер, гусеница, жаба итд. Зар су њихове особине могле да изазову религијско осећање? 3. Закључак. — Ма колико да су анимизам и натурализам супротни, они се слажу у једној битној тачци: обе теорије стварају појам о божанству од сензација које буде у нама извесне природне појаве: снови за једну, космичке манифестације за другу теорију. И у једном и у другом случају, треба тражити у природи, било човечијој или светској, клицу велике противности која раздваја профано од светог. То није могућно. Један факт обичног искуства не може нам дати појам о ствари, која је ван искуства. Човек, ма какав се јављао у сну, ипак остаје човек. Природне силе, ма какве биле остају природне силе. Из овога изилази један позитиван закључак: пошто ни човек ни природа, сами по себи, немају свети карактер, значи да га црпе из неког другог извора. Мора бити, дакле, да ван индивидуе и физичког света постоји некаква стварност, из које религије узимају свој објективан значај. Сем анимизма и натурализма мора постојати неки други култ, примитивнији и основнији, из кога су ова два произашла као сложенији облици. Тај култ постоји, то је тотемизам. (Наставиће се) Dr. Тод. Љ. Павловић.