Delo

ПРЕВРАТ КРОЧЕОВ 391 идеја богољуди од којих је цивилизација прве грећине историје страшнија у снази. Философија Богочовечне Земље неће бити огледање васионога отајства у свести завршног људства само, не једино разумевање божанскога промисла и освешћење светотајствено Човечанства Васионе у човечанству земље; Завршна Философија Људства биће самоуверење земљиног становништва у своју богоналикост и свепобедност, биће Идеал Човечанске Културне Воље или Васиона Душа пресаздана у Културну Цивилизацију Државе Човечанства, у Богочовечност Планете Људи или у Бога на земљи. Бескрајна философија највећег — и јединог правог — човечанства биће заснивање Царства Божјег на Земљи биће самосаздање Културне Воље Човечанства Васионе, или Васионе Душе, самосаздање Душе Божанства, или Доброте, Лепоте и Ис.тине у Буде, Платона, Христа, Канта, Достојевскога, Толстоја бескрајну цивилизацију. Васиона Душа или Човечанство Васионе преведено у државу и културу човечанства на Земљи зваће се бескрајна философија будућности, владање Бога на Земљи или Људског Рода планетом отаџбином и владање Идеала, Бескраја и Светотајства, свебратством и свеслободом људи. Свепобедног Човечанства биће име философије будућности, над земљом у себи и над земљом ван себе, над подземљем плоти или вољом противкултурности, и над хором планете или бездушевном хранитељицом; Превласт Човечанства Васионе или Културног Идеала Рода Људи над Земљиним Човечанством или над Противкултурном Вољом Материје; Философија Будућности биће Култура Човечанства, Мисао ће бити Живот. Велико човечанство будућности неће о Доброти, Лепоти и Истини мислити само него ће, Идеал Духа претварајући у реалност Материје, заснивати цивилизацију или живот тог Тројства KOje је Васиона Душа или Бог Човечанства Васионе или Културни Идеал Човечанства Земље; философија будућности зваће се достојанство и слобода, свепобедност и богоналикост људског рода, држава и цивилизација, култура и предивност претврде и грубе станодавнице, преболне и противчовечне хранитељице, престрахобне и свепобедне саздавнице људства. Што на завршетку Првог Доба Културне Историје влада свепобедност земље човечанством, и земље која је тело културе или цивилизација и живот и земље која је саздавна хранитељица, доказ је да ни они кроз које је мислило Светотајство Васионе, ни бескрајни умови философских генија