Delo

ПРЕВРАТ КРОЧЕОВ 393 Средњег Века Културног Људства биваће и бездушевна и несаздавна, и даровита или силно саздавна, и генијална или надземаљ■ски и богоналико свепобедна, јер ће бивати нејуначка или бесплодна, насилничка или плодотворна, и херојска величајно или престрахобна и јача вољом живота и вером у идеал од земље у човечанству, Философија Прелазне Историје, овог нашег човечанства што је између заласка прадревног сунца из камене епохе људске културне цивилизације и изласка првог историјског сунца, првог културе у најбољем људству или људству Индије, Хеленства, Латинства, Германства, Словенства, Аријевског, та која ће бити Философија Преисторијског Доба Културног Људства предавана Величајном Добу Бога на цивилизацији, биће Философија Генијалног Нестворитељства, Надземаљског Пресаздавања, Философија Критике, Величајност Пресаздавања Слова у Плот. Пресаздавна генијалност нестворитељске те Философије Критике, негенијалност њезиног створитељства биће духовна богоналикост Средњевековног Људства или Философија Културе, биће Саздање Немогућности или претварање Небивства у Бивство, Богостворитељство или Платон и Кант, Богочовечни Пакао и Нови Завет, бескрај Васионе Душе у Човечанској Вољи или Надземаљство Људи или Самосаздавање Васионога Човечанства у Род Људи, генијалност; претварање Идеје у Живот је богостворитељство или генијалност колико и разоткривање отајства и самоосвештавање Васионе Душе у једном бескрајног духа сину Земље. Философија Саздавања или Самообјава Светотајства кроз геније мисли величина је и вечност Првога Људства. Философија Пресаздавања, та Философија Културе или Стваралачка Критика Самосаздавање је Васионе Душе у Човечанство Земље; Самообјављење Светотајства кроз геније мисли оживљене, преведене у постојање, и то ће створитељство бити земљообимност и вазда животност Средњега Људства. Богостворитељство будуће философије, те Критике или Философије Културе биће Пресаздавање Васионе Душе у Првом Човечанству. Философија дакле, пресаздавање и Религија Достојевскога и Христа, мисли о богочовечној доброти, која би била закон васионе и мисли о бескрајној Лепоти, Доброти и Истини Светотајства што је Животодавност Васионе и закон Човечанства, тих вера и свезнања у Републици изложених и у Федросу, у Филебону, Пармениду, Теетету, и у Критици Практичног Ума и Метафизици Морала, иу Јовановом Јеванђељу, и Марковом и Матејевом и Лукином, и вере бескрајне душе Индијине или Веда, вера и свезнања свих