Delo

394 Д Е Л О тих и других још предивних не мање Плотина, Бемеа, Силезијуса, Толстоја пресаздавање у вољу парламената и династија. вЈлада и држава људских, у културу свебратске државе човечанства, у живот. У живот земљиног човечанства величајно пресаздавање Васионе душе која се самосаздава у Прво Човечанство биће генијалност нестворитељског идејно-животног, или културног, посла СредњегЧовечанства који ће се звати Критика; философија у животу, религија, уметност, наука, морал у животу, илиКритика; самосаздавање философије будућности, Културне Философије Нестворитељски Бескрајне Успехом, или Критика. Пресаздавна Критика живот је Културне Философије, дело јој и успех, Културна Философија пак је идеја о животу богочовечне земље или Теорија Критике. Културна Философија и пресаздавна Критика биће створитељство и генијалност Новог Људства овог што га заснивају столећа и деценије, године и дани што их пролази за наше савремености род људи, народи Европе и Америке, главно културотворство Првог Века или Аријско Људство навластито. Нова Философија биће победност и живот Старе, а Критика ће бити због победоносног свог успеха генијална животодавносттој Философији Будућности; говор је о културној вољи сутрашњих који ће нестворитељском и негенијалном снагом посла и успеха засновати за последње људство вечна створитељства досадање Васионе у Човечанству или генијалних пророка, мислилаца, уметника, и који ће поврх философскијег живота људи засновати и животнију философију надљуди или Богостворитеља тих Буда, Платона и Достојевских; и земљообимнијих Христа, и Канта победоноснијих неизмериво. Вечна и бескрајна будући као сама Васиона Душа, стара философија та ипак је само замислила Богочовечност Земље, није се самосаздавала у живот човечанства и није обогочовечена] њом планета људи; Отајство Васионе пак биће Светотајство Бескраја и за потоње богочовечне умове у роду коначних нас; и за ванживотну мисао, непресаздавну и непреболну мисао охолу и самозадовољну што је свеогледавајућа свепојамносг васионе и превод светотајства у бескрајну истину, и за самосвест ту бескраја и огледало вечности остаће бездана хаоса неосветљених, пространстава прамаглених васионог тела и духа. Димитрије Митриновић.