Delo

РУСКА ПОЛИТИКА НА ИСТОКУ И БУГАРСКА ШИЗМА 403 нике. У стању духа, који је владао у патријархату, такво држање изгледало је као провокација. Необавештен о локалним страстима и не могући да стане ни на страну Велике Цркве, ни још мање на страну бунтовних епископа, господин Кирило одлучи да не узме учешћа у концилу. Указа му се једна згодна прилика да би мотивовала његов повратак у Јерусалим. Ускоро су очекивали великог кнеза Николу у Светој Земљи. Амбасадор Русије достави Порти савет да господину Кирилу повери бригу да дочека високог хаџију у име султана. Септембра 16—28, буде прокламована бугарска шизма. Концил је признао за јеретички нови принцип филетизма на коме је била заснована нова дисидентска заједница. Ево од речи до речи тога акта: 1. Оптужујемо са неодобравањем и осудом филетизам, то јест разликовање по расама, оспоравање, свађе, зависти и националне поделе у Цркви Христовој, сматрајући их у принципу као противне јеванђелском учењу и светим канонима наших блажених Отаца, који ојачавајући Свету Цркву и уређујући њену хришћанску администрацију, воде побожности. 2) Саобразно светим канонима проглашујемо за туђинце према јединој, општој и апостолској Цркви, према томе за шизматике оне који примају филетизам у означеном смислу и који се усуђују оснивати на основу тога принципа сличне оделите заједнице. Објављујемо да су шизматици и туђинци према православној Христовој Цркви они, који су се одвојили од православне Цркве, који су подигли засебни олтар и основали засебну националну заједницу, а на име епископи који су раније били касирани и искључени: Хиларијон из Макаријутула, Панарет из Филипопоља, Хиларијон из Ловче, Антим из Видина, као и они скоро касирани: Доротеј из Софије, Партеније из Ниша, Генадије из Велеса, и они који су од њих били посвећени, епископи, свештеници и ђакони, и сви они који су у заједници с њима, који деле њихово мишљење, који раде с.а њима, као и они који признају као стварни и канонски њихов светотатски благослов и њихове верске обреде, како свештене тако и световњачке44. Такав је био свршетак бугарске размирице. Кнез Григорије Трубецкој. (Превод с француског) 26*