Delo

402 Д Е Л 0 они се приклонише да скупе у Цариграду локални концил састављен од автокофалних црквених главара на Истоку и епархијских епископа екуменског патријархата. Тај концил имао је за прикривени циљ испитивање бугарске размирице; признати му мотив било је питање о уговорним добрима која припадају Црквама, а налазе се у Румунији, и која је конфисковала влада кнежевине. Отварању концила претходиле су многобројне манифестације грчке гомиле које су имале за циљ да застраше црквене великодостојнике. Цариградски политичари, потпомогнути својим друговима из Атине, организоваше одбор да би руководили покретом и добили од концила прокламовање бугарске шизме. Од свих шефова автокефалних Цркава на Истоку, једини патријарх Кирил, из Јерусалима, био је апсолутно противан раСЕ^иду. Што се тиче осталих црквених великодостојника, неколицина од њих били су неодлучни, а више њих хтело је избећи неопозиван свршетак, али ови нису имали довољно чврстине да се одупру пресији агитатора који се не заустављаху ни пред увредама, па чак ни пред претњама. Господин Кирил био је нарочито предмет непријатељства гомиле која га је вређала при проласку. Он је при свем том остао чврст и није се дао ни застрашити ни поколебати аргументима и живим молбама својих колега. Кад нису успели задобити га за своје идеје, националисте подметаху да се тај црквени великодостојник продао Русији. Грчки прелати пребациваху господину Кирилу да је себе довео у контрадикцију са самим собом, јер је у своје време осуђивао тенденције Бугара. Истина је у томе да се патријарх од тада обавестио о детаљима питања. Налазио је да, ако су Бугари у истини били бунтовни прама црквеној дисциплини, и Велика Црква имала је својих погрешака, и да одлука, диктована страшћу, не може доликовати концилу од црквених великодостојника. Савршено беспристрастан, господин Кирило жалио се ђенералу Игњатијеву на понашање бугарских прелата који су јако отежавали посао својег браниоца. У ствири бугарски егзархат беше се склопио, егзарх је био изабран и потврђен у својој новој дужности од стране турске владе. Бугарски епископи посвећивали су сваке недеље нове црквене великодостој-