Delo

406 Д Е Л 0 љубављу he одговорити на дивни стид његов. Верујте да he се свршити тим: на то иде. Само је у човечанском духовном достојанству једнакост, и то he се појмити само код нас Руса. Нек само буду браћа, па ће бити и братства, а док не буде братства, никад неће моћи право поделити што имају. Лик Христов чувајмо, па ће засијати као драгоцени дијаманат целом свету... Нек да Бог да тако буде, нек да Бог да тако буде! Оци и учитељи, десила ми се једаред једна дивна ствар. Путујући, ја једаред наиђох, у губернијској вароши К., мог негдашњег посилног, Атанасија; а од оно доба, како сам се био растао са њим, тада беше прошло већ осам година. Изненада ме спази на пијаци, познаде ме, притрча ми, и, Боже, колико се обрадова — просто полете к мени: „Роде мој, господине, та јесте л’ ви то? Та је л’ могућно да ја вас видим?" Поведе ме својој кући. Беше већ изишао из војске, оженио се, и већ добио двоје деце. Живео је са својом супругом од ситне трговине па пијаци.1 Соба му сиротињска, али чиста радосна. Посади ме, подложи самовар, посла по жену, баш као да сам му неки празник начинио, што сам му дошао у кућу. Доведе ми дечицу: „благословите их, баћушка". — „Зар ја да благосиљам, одговарам ја њему, ја сам монах прост и смирен, Богу ћу се за њих помолити, а за тебе се ја, Атанасије Павловићу, увек, сваког дана, од самог оног дана, Богу молим, јер се, рекох, због тебе после све и десило". Па му то објасним, како сам умео. Па што ти је човек! — гледа на мене и никако не може да замисли да сам ја, пређашњи господин његов, официр, — да сам ја сад пред њим у таквом стању и у таквом оделу: чак се заплака. „А што плачеш — велим му ја, — ти незаборављени човече? — Боље се развесели у срцу због мене, мили мој, јер је радостан и светао мој пут“. Он није много говорио, него је све некако хукао и умилно махао према мени главом. „А где вам је, — пита он мене, — ваше богатство?" Одговарам му: „Манастиру сам, рекох, дао, а живимо у општежићу". После чаја стадох се праштати од њих, кад ми он наје1 У дугуљастом, сасвим иљоснатом коританцету разносио је по пијаци и продавао разне ситнице (воће и друго).