Delo

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 407 даред изнесе полутак1 2, поклон манастиру, а други полутак, гледам, тура мени у руку, ужурбао се: „то, вели, вама, странцу, путнику, требаће вам, баћушка“. Примих његов полутак, поклоних се и њему и супрузи његовој, и одох радостан, па мислим путем: „гле, ми се сад ваљда обојица — и он код своје куће, и ја овако идући — чудимо и радосно се смејемо, машући главом и сећајући се како нам Бог даде да се видимо“. И више га од оно доба нигда не видех. Био сам му господар, а он мени слуга, а сад, кад се љубавно изљубисмо и у духовној милини, међ нама се изврши велико човечанско сједињење. Мислио сам о томе много, а сад мислим овако: та зар је тако недоступно уму да се то велико и простодушно сједињење у своје време и посвуда изврши међу нашим Русима? Верујем да ће се то збити и да је то време близу. А о слугама ћу да додам још ово: ја сам се пре, као младић, много љутио на слуге: те, не знам, „куварица изнела на сто сувише врело јело“, те „посилни није добро хаљине очистио“. Али ме тада наједаред обасја мисао мога милога брата, коју сам од њега слушао у детињству мом: „да ни ја сав- не заслужујем да мене други служи, и да га, због његове сиротиње и простоте, кињим?" И зачудих се тада, како се најпростије мисли, очигледне и као дан јасне, касно јављају у уму нашем. Без слугу је немогућно у свету, али ти тако удеси, да код тебе твој слуга буде још слободнији духом, него и да није слуга. И што да ја не бих могао бити слуга моме слузи, па још тако, да он чак и види то, и то без икакве гордости од моје стране, а с његове — без сумње и неверовања? Што као не би мој слуга био као мој рођак, тако да га напослетку примим у породицу своју и да се још обрадујем томе! То је чак и сад тако лако остварљиво, али ће послужити као основа за будуће великолепно сједињење људско, кад човек не буде себи тражио слуге, као што је данас, него, напротив, из све снаге зажели, да и сам постане слуга свима, по Јеванђељу. И зар је то само машта да ће човек напослетку налазити своје уживавање и радост само у подвизима просвећења3 и милосрђа, а не у радостима грубим, као данас, — у су1 Пола рубље. 2 Т. ј. -овакав какав сам, са свим својим духовним недостатцима и гресима. 3 Моралног, хришћанског. — Прев.