Delo

410 Д Е Л О Пред понеком мишљу станеш у недоумици, нарочито гледајући грех људски, па се запиташ: „да ли треба силом побеђивати, или смиреном љубављу?" Свагда одлучуј овако: „победићу смиреном љубављу“. Одлучиш ли се тако једаред за свагда, цео свет ћеш моћи покорити. Љубавна смиреност је страшна сила, од свих најјача — нема јој равне на свету! Сваког дана и часа, сваког тренутка надгледај самога себе и пази на себе, да ти изглед буде благ и леп. Ето, прошао си поред малог детета, прошао си љут, са ружном речју, са озлојеђеном душом; ти ниси, можда, ни приметио дете, а оно те је видело, и лик твој, ружан и злочест, можда је остао у његовом слабачком и незаштићеном срдашцу. Ти то ниси ни знао, а међу тим ти си можда већ тиме бацио рђаво семе у његову душу, а то семе ће можда и порасти, а све стога, што се ниси уздржао пред дететом, јер у себи ниси одгајио пажљиву и делатну љубав. Браћо, љубав је учитељка, али је треба знати стећи, јер се она тешко стиче, скупо се купује, дугим радом и после дугог времена, јер волети треба не само случајно и на један тренутак, него на свагда. А случајно може свако заволети, тако може и злочинац заволети. Младић, брат мој, птице је за опроштење молио: то изгледа скоро као бесмислено, али је истина, јер је све као океан, — све тече и додирује се, — на једном месту додирнеш, на другом се крају света одазива и разлеже. Нека је и безумље птице за опроштење молити, али и птицама би било лакше, и детету, и свакој животињи око тебе, кад би ти сам био бољи но што си сад — макар мрвицу би им било лакше. Све је као океан, кажем вам. Тада би се ти и птичицама почео молити, васионом љубављу мучен, као у неком одушевљењу молио би их, да ти и оне твој грех опросте. Цени и воли то одушевљење, ма како оно људима изгледало бесмислено. Другови моји, молите радости од Бога. Будите радосни као деца, као птичице небеске. И нек вас не буни грех људски у вашем делању; не бојте се да ће он затрти дело ваше и да му неће дати да се изврши, не говорите: „јак је грех, јако је непоштење, јака је гадна околина, а ми смо усамљени и немоћни, сатрће нас гадна околмна и неће дати да се изведе, да се изврши добра ствар“. Клоните се, децо, од те бојазни! Ту ти је једини спас: узми себе и учини себе одговорним за сав грех људски. Друже, па то збиља и јесте тако, јер чим ти себе искрено начиниш одговорним за све и за свакога, ти ћеш онога часа увидети да оно тако и