Delo

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 409 коју ти раније ниси знао, и која ће те наново охрабрити, и разумећеш да је молитва васпитање. Још запамти: свакога дана, и кадгод само можеш, понављај у себи: „Господе, смилуј се на све, који су данас пред тебе изишли". Јер сваког сата и сваког тренутка хиљаде људи остављају живот свој на овој земљи, и душе њихове долазе пред Господа, — а колико се много њих са земљом растало усамљених, никоме незнаних, у’тузи и терету душевном, што нико неће зажалити за њима, нити чак и зна за њих да ли су живели или не. И гле, можда ће се с другог краја земље уздићи ка Господу за спокој душе његове и твоја молитва, макар ти њега никако и не знао, нити он тебе Како ли слатко и умилно мора бити души његовој, која је у страху стала пред Господом, — осетити у тај час да се и за њега неко Богу моли, да је остао на земљи човечански створ, који и њега воли. А и сам Бог ће милостивије погледати на обоје вас, јер кад си га већ ти толико пожалио, колико ли ће га више пожалити Он, који је бесконачно милосрднији и љубезнији, него ти. И опростиће му тебе ради. Браћо, не бојте се грехова људских, волите човека и у греху његовом, јер то вам је већ слика Божанске љубави и врхунац је љубави на земљи. Волите све створење Божије, и целок^пно, и сваку мрвицу. Сваки листић, сваку зраку Божију волите. Волите животиње, волите биље, волите сваку ствар. Будеш ли волео сваку ствар — и тајну ћеш Божију разумети у стварима. А схватиш ли је једаред, ти ћеш је после нећ неуморно почети познавати све даље и више, свакодневно. И заволећеш, најзад, сав свет васцелом, васионом љубављу. Животиње волите: њима је Бог дао клицу мисли и тиху радост. Немојте им је нарушавати и реметити, не мучите их, не одузимајте им радост, не противите се мисли Божијој. Човече, не узноси се, не мисли да си бољи од животиње: оне су безгрешне, а ти са својим величанством гнојиш земљу својом појавом на њој и траг свој гнојни остављаш после себе, и то, авај, скоро сваки између нас! Децу волите нарочито, јер она су тако безгрешна, као анђели, и живе да би нас раздрагала и усрећила; она живе зарад чишћења срдаца наших и као неки путоказ за нас. Тешко ономе, ко увреди дете. А мене је отац Антим учио да децу волим: тај мили и ћутљиви човек, кад смо бивали на путу, за оне грошиће што нам је свет делио, куповао би шећерлеме и гурабије, па би их деци раздавао; он није.могао проћи поред дечице без потреса душевног: такав је то човек.