Delo

412 Д Е Л 0 чинство тога, што стоји пред тобом и којега твоје срце осуђује, ти одмах прими и пострадај за њега сам — њега пак без укора отпусти. Па чак ако би те баш и сам закон поставио за његовог судију, то, колико ти само буде могућно, и тада учини у том смислу, јер ће оптужени отићи и осудиће себе сам још горе, но што би га твој суд осудио. Ако ли га пак твој братски пољубац не дирне у срце, ако не изазове у њему добро осећање, и он оде од тебе смејући ти се, ти се не дај збунити ни тиме: значи, још му није рок дошао, али ће доћи у своје време; а ако не дође, свеједно: ако неће он, — други ће место њега познати и пострадати, и осудити и окривити себе сам, и правда ће бити задовољена. Веруј овоме, несумњиво веруј, јер баш у томе и лежи све уздање и сва вера светитеља. Делај неуморно. Ако се сетиш ноћу, лежући да спаваш: „нисам извршио, што је требало", а ти онога часа устани и уради. Ако су око тебе људи злобни и неосетљиви и не усхтеју те слушати, ти падни пред њима и замоли их да ти опросте, јер си ваистину и ти за то крив, што неће да те слушају. А ако већ не можеш да говориш са љутима и озлојеђенима, ти им служи ћутећки и у понижењу, никад не губећи наду. А ако те сви оставе и силом те истерају, а ти, кад останеш сам, падни на земљу и љуби је, натопи је сузама својим, и даће земља плода од суза твојих, па макар те нико не видео и не чуо у самоћи твојој. Веруј до краја, па макар се чак и тако десило, да сви на земљи скрену с правог пута и покваре се, а ти једини веран да останеш ; принеси и тада жртву и хвали Бога ти, једини који си остао. А ако се вас два таква састанете, — ето вам већ читавог света, света живе љубави. Загрлите један другог у милини и хвалите Господа: јер макар само у вама двојици, али се ипак извршила истина Његова. Ако сам згрешиш и будеш жалостан до саме смрти због својих грехова, или због каквог свог изненадног греха, ти се радуј због праведнога, радуј се томе, што кад си већ ти згрешио, зато је он праведан и није сагрешио. Ако те злочинствољудско збуни негодовањем и већ несавладљивом жалошћу, чак тако, да зажелиш да се светиш злочинцима, највише се бој тога осећања; одмах иди па тражи себи мука тако, као да си ти сам крив за то злочинство људско. Прими те муке и отрпи, умириће се срце твоје и појмићеш да си и сам крив, јер си могао сијати злочинцима макар и као једини безгрешан, а ниси им сијао. Да си сијао, ти би светлошћу својом