Delo

БРАЋА КАРАМАЗОВИ 413 и другима обасјао пут, и онај, што је извршио злочинство, можда га не би ни извршио при твојој светлости. Па чак ако ти и сијаш, па видиш да се људи не спасавају чак ни поред твоје светлости, ти остани сталан и немој да посумњаш у снагу светлости небеске; веруј, да ако се сад нису спасли, они ће се после спасти. А ако се не спасу ни после, онда ће се синови њихови спасти, јер неће умрети светлост твоја, макар и ти умро. Праведник одлази, а светлост његова остаје. Обично се увек спасавају тек после смрти праведникове. Род људски не прима пророке своје и обично их избије, али људи воле мученике своје и штују оне, које су муком уморили. Ти пак за целину радиш, за будућност радиш. Награде никад не ишти, јер ти већ и без тога имаш велику награду на овој земљи: духовну радост твоју, коју само праведник налази. Не бој се ни знатних, ни јаких, него буди премудар и свагда на свом месту. Знај меру, знај време, научи се томе. А кад останеш на само, моли се. Воли падати на земљу и љубити је. Земљу љуби непрестано, ненасићено је воли, све воли, свакога воли, нарочито тражи таквог усхићења и заноса. Натопи земљу сузама радости своје и воли те сузе своје. А тога се заноса не стиди, цени га и уживај у њему, јер је то дар Божји, велики дар, а и не даје се многима, него само избранима. з) О ПАКЛУ И ПАКЛЕНОМ ОГЊУ, РАЗМИШЉАЊЕ МИСТИЧКО. Оци и учитељи, ја мислим: „шта је пакао?“ Судим овако: „Пакао — то је она патња и терет, кад више не можеш да волиш“. Једаред, у бесконачном битисању, које се не може измерити ни временом, ни простором, дана је била неком духовном бићу, кад се појавило на земљи, способност да каже само себи: „ја јесам и ја волим“. Једаред, само једаред, дан му беше тренутак љубави делатне, живе, а зато му је био дат земаљски живот, а са њим времена и рокови, па шта се десило: то срећно биће одбаци тај неоцењиви дар, не оцени га, не заволи га, погледа подругљиво и остаде без осећања! И ето такав један, кад је после већ отишао са земље, види и крило Авраамово, и беседи са Авраамом, као што нам је у причи о богаташу и о Лазару казано, и рај посматра и ка Господу може да иде, али се баш тиме и мучи, што до Господа оде без љубави, дође у додир са онима који су волели, а њихову љубав није прихватио. Јер види јасно и већ сам себи говори: „сад већ знање имам, па и