Delo

ЈОШ HEKF КРИТИЧКЕ ПРИМЕДБЕ 433 свога председника. Кад је варадински командант Храбовски Главном Одбору послао ултиматум претећи, да ће, ако се Одбор не разиђе и рад не прекине, оружаном руком напасти на Карловце, онда је Главни Одбор желео да у одсуству изабраног војводе нађе привременог главног заповедника српској војсци и у томе циљу обратио се неколицини виших српских официра1, али они су сви одбили тај позив и онда одбор ту тешку и пуну одговорности дужност понуди своме председнику Стратимировићу и овај се одважно реши, да прими на се тај тешки и толико ризичан задатак; они виши и старији официри, који су одбили понуду главног одбора, веома су добро знали, шта је то значило и колико је ризично било примити главну команду над неорганизованим и недисциплинисаним четама добровољаца и милиције против регуларне војске под командом ћесаро-краљевског генерала и команданта Славоније; поред тога су ти виши официри били везани војничком заклетвом и строгом дисциплином и немајући нимало вере у могућност успешног отпора у таквим околностима, они нису смели да угазе у такво опасно предузеће знајући врло добро шта их је очекивало у случају скоро сигурнога пораза2. Кад се све то има на уму, онду се тек може оценити, колику је жртву принео Стратимировић народном покрету, кад је куражно примио ту тако тешку команду; Игњатовић је то веома разложно оценио казавши: „Смети се одупрети главнокомануј^ћег ђенерала регуларној трупи, у Славонији, у Граници, то је било много. Па Стратимировић је имао смелости стати на чело оних који се одупиру... И доиста могло се чудити предузетности Стратимировића... Човек, војничкој дисциплини вичан, који зна следства таковог корака пресудити, у војеној струци изучен, да започне за оно време у почетку тако рећи донкихотску а после до пропасти опасну борбу“. И видели смо и то, како је Стратимировић сретно и сјајно извршио ту своју тешку мисију, кад је одбио препад Храбовскога и тиме управо, као што је већ поменуто, спасао покрет из једне тако опасне ситуације. спасао га од слома. (Наставиће се) Гига Гершић. 1 Пуковнику Расићу, потпуковнику Халавањн и др. 1 Они би прошли тако нсто као и Којић и Стратимировић, заповедници одељења српске устаничке војске у Банату, који су претрпели пораз кол Вршца, ухваћени, одведени у Темишвар и тамо погубљени. Дело, књ. 71. 28