Delo

432 Д Е Л О тимировићем. Долазак Шупљикца поткрепио је Рајачића на уштрб Стратимировићева уплива. Стратимировић је имао такта и обазривости да респектује „народног" и „царског" Шупљикца. Војену власт, коју је себи стекао својим изврсним својствима и популарношћу, предао је у руке Шупљикцу. Од тог доба престаје главна улога Стратимировића, као главног репрезентанта чистшг народног покрета. Српска усташка војска постаде један војени корпус војске, коју организује бечка реакција против Мађарске. Рајачић је од новог насумце сазваног сабора добио име и власт управитељи, ал’ у ствари био је он сам управљан од Мајерхофера, који је био главни агент исте (т. ј. бечке реакције) у доњим крајевима". Да наведем још шта је о тадашњој популарности Стратимировићевој казао тадашњи народни капетан Голупски; он каже: „али треба знати да је Ђ. Стратимировић тако био омиљен војницима u народу, да би за њим и на његову реч сви стрелимке пошли у ватру и у воду1*1. Ја сам тај опширнији извод из мемоара Јаше Игњатовића, као и ове остале сведоџбе о улози Стратимировића у покрету навео нарочито с тога, што је у тим извештајима савременика и очевидаца тадашњих догађаја правилно оцртано значење борбе између патријарха и Стратимировића и што се из тих описа веома лепо види, како је у најмању руку чудно тврђење нашега историка о Стратимировићу како „претеране му амбиције оту■ ђише и грађански елеменат од њега. Већ у првим данима ратовања повика је противу њега била велика и ако неправична, јер се сумњичио његов патриотизам" и ту др. Павловић наводи као поузданога сведока — Димитрија Матића, који је још у јулу месецу из Карловаца писао: „Тај се човек више никоме не допада, шеврда са Чарнојевићем сиромах, а рад је да има с чиме бити раскошан, па га новци заслепити могу!“ Читајући те оцене Стратимировићеве тадашње репутације и његова кредита у народу а нарочито ово „знаменито“ Матићево писмо било би умесно оно латинско: difficile est satyram non scribere (тешко je не писати сатиру)! Видели смо, да је мајска Скупштина указала поверење Стратимировићу изабравши га за члана главног одбора, а затим му је указана још већа почаст кад га је главни одбор изабрао за 1 Ноеак Г'олупски, Успомене, Нови Сад 1893 стр. 37. То исго о популариости СтратимировиИевој посведочио је и барон Јован Живковић у свомс чланку у „Србобрану" год. 1898 као што ћу мало ниже навести.