Delo

СЛОВЕНСКИ ПРЕГЛЕД 441 странка и нови блок заузимају принципски према црквеној аутономији. Док демократска, радикална и либерална странка стоје на становишту да је питање црквене аутономије, животно и најважније питање за српски народ у Угарској, дотле самостална странка доказује да је то становиште један велики анахронизам, да су политичка питања несравњено важнија за српски народ у Монархији и да се према томе црквенога питања треба што пре ослободити и решити га ма на који начин, а не узалудно око њега трошити снагу и губити време. Чисто теориски српска самостална странка је готово у свима питањима у праву, али практички ствари можда друкчије стоје. Српско црквено питање споредног је значаја у Монархији и оно he увек бити од меродавних фактора удешавано у свима правцима према другим вишим интересима монархије, који често не стоје у вези са самим питањима аутономије. Меродавни he фактори увек бити готови да жртвују српску црквену аутономију кад год то интереси њихови, можда и споредни и безначајни, буду захтевали. Стога нема никакве гарантије да he уређење српске црквене аутономије ако би га сада извела самостална странка, бити дефинитивно, макар то било учињено у потпуној сагласности са свима меродавним факторима. Народни отпор међутим и борба за аутономију биће овим расцепом јако ослабљени и он he свакако донети више штете но што ће у најбољем случају донети моментане користи. С. С.