Delo

НАУЧНИ ПРЕГЛЕД ВАСПИТАЊЕ И СПРЕМАЊЕ ЗА БУДУЋНОСТ. На једној седници Српског Ученог Друшгва, пре тридесет и неколико година, читао је један члан друштва своју расправу, у којој је тврдио да се храброст и друге ратне врлине у појединих народа смањују, у колико у њих напредује култура и цивилизација. За доказ томе навео је српско-турске ратове 1876—1878 године, у којима Шумадинци, као образованији нису показали толико храбрости као Црногорци, који су мање напредовали у културном погледу. Потписани је био противног мишљења, доказујући, да и најобразованији народи могу бити храбри, кад се њихова омладина правилно васпитава, а нарочито кад се у ње у зрелијим годинама негују ратне врлине, и да су Шумадинци били гако исто храбри као Црногорци, и као Срби из бивше Српске Војводине и бивше Војничке Крајине, из Босне и Херцеговине и и из других области, у којима Срби живе; jep све је то један народ, и то сразмерно мален народ, те у њему не може бити тако великих разлика, као што то може бити н. пр. у великом руском народу. Ну други су чланови потпомагали оно прво мишљење, и тако ie оно усвојено. Али то су каснији догађаји оборили. Српски је народ у свима крајевима имао да издржи велике и тешке борбе. То се види нарочито из његове најновије историје, од почетка прошлог века па до 1913 године. Наш је народ само за то једно столеће имао у разним крајевима око двадесет већих и мањих ратова, као што се то види из овог прегледа. Од 1804—1812 г. ратовали су Шумадинци против Турака. Год. 1806 борили су се Срби из Црне Горе, из Дубровника, из