Delo

448 Д Е Л О која наређује вршење правила, док код осталих заједница, код којих је, као и код државе, унутарње јединство изражено у извесним спољним нормама, таква власт не постоји. Код ових заједница правила се врше из властитог осећања дужности. Ауторитет је њихов чисто моралан, док пак код државе постоји извесна силу, које обезбеђује поштовање друштвених норма. Овако схватање доводи до чисто милитаристичког појма о држави. Доиста г. Јовановић истиче да је војна мисија битна особина државе, ма да то тврђење може се рећи, има само релативну вредност. Кад би се остварила установа обавезне арбитраже, или кад би се нашао други неки модус за мирно решење међународних сукоба, држава би била ослобођена војне мисије, али би ипак остала државом. Тешко се може примити и тврђење г. Јовановића, да се у другим заједницама појединац покорава друштвеним правилима из осећаја дужности. Тај осећај дужности постоји исто толико и у држави, колико и у другим заједницама. Велики део правних прописа у држави примењује се баш из осећаја правне везаности, правне дужности, без и помисли на евентуалну принуду. Друштвена власт пак постоји у свакој заједници, као и у држави, и изгледа да је много боље оно мишљење, које је г. Јовановић имао у првом издању своје књиге, наиме, да између државе и осталих заједница постоји разлика у ступњу објективисања заједничког уверења, дакле чисто квантитативна, али не квалитагивна разлика, бар не у том погледу. Иста примедба може се учинити и даљем тврђењу, да држава одређује ко ће постати њеним подаником, док код других заједница то зависи од самог појединца. У ствари пак између поданства и чланства у којој другој заједници нема појмовне разлике. Обе установе изражавају у суштини исти однос, ма да по садржини постоји извесна чисто квантитативна разлика. На ону разлику која се огледа у универзалности државе, у обухватању целокупне личности, откуда потиче и јаче истакнути карактер државних норма, — и специјалности или ограничености осталих заједница, које само делимично потчињавају личност човекову, на ту разлику г. Јовановић није скренуо пажњу, ма да она знатно олакшава појамно издвајање државе из круга осталих људских заједница. У одељку „Право и Држава“ г. Јовановић расматра питање о узајамном односу између Права и Државе, о вези њиховој, зависности или независности, па се том приликом изјаснио и о свом појимању Права у опште. Методички би се могло замерити