Delo

НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 449 то, што није претходно утврђен појам Права, па би онда, према тако утврђеном појму, лакше било одредити однос Права према Држави. У место тога г. Јовановић је непосредно ушао у расправљање поменутог питања, тако да крајњи закључци његови о суштини права изгледају као последица његова схватања о држави и односу Државе према Праву, док је, као што у осталом и г. Јовановић на другом месту наводи, схватање Права независно од појимања Државе. Право се има појмити и разумети из себе самога, а не из односа према нечем другом, на пример према Држави. У суштини г. Јовановић долази до закључка, да је право државина воља, да је то скуп правила којима је држава дала обавезну снагу. Ја сам се у свом „Грађанском Праву“ нарочито трудио да утврдим да Право у опште није воља, па дакле ни државина воља ; да је то сувише формалистичко посматрање Права, кад се узима да је то воља, макар то била општа воља. Разлози г. Јовановића нису ме могли убедити да своје мишљење, стечено под утицајем немачке правне философије, променим. Ја и сад сматрам, да би схватање права као воље било врло кобно по друштвени развитак. Право би, као што сам навео на другом месту, и ако има једно звучно и привлачно име, у ствари било израз воље онога, који је јачи у друштву. Организација друштва и рад у друштву сводили би се у крајњој линији на силу, на право јачега. Право би, по речима берлинског професора Ги рке-а, који ту теорију о праву као вољи комбатира, било једна особена форма силе, која би паметним самоограничењем давала изглед као да је нешто друго а не сила. Познати немачки правни философ Рудолф Јеринг врло је духовито повукао баш ту конзеквенцу овог схватања, које иначе и он дели, рекавши: „Das Recht ist die vvohlverstandene Politik der Gewalt“ — „Право je добро удешена политика силе“. Са таквим схватањем права ја се ни у ком случају не бих могао сложити. Право је првенствено ум, разум, уверење. То је особена еманација људског духа у друштвеном животу и корен му је у уму човечијем, у свести. То није произвољан продукт воље, већ укорењена идеја, испољена одређеним начином у чулном свету. На овом гледишту стоји идеалистичка правна философија, на супрот утилитаризму и реализму. чији је присталица г. Јовановић. У одељку о државној личности г. Јовановић обара органску теорију о држави, наводећи сасвим умесно да друштво није организам и ако може бити организовано као организам. Што Дело, књ. 71. 29