Delo

464 Д Е Л О Деца су нам златна. Њих сад мама љуби. Тата је далеко... тежак живот води. Дођи, тата, дођи... Мблом ничу зуби, Јова учи, Мића почиње да ходи. Господин Илић-Млађи овим трима песмама остаће као најбољи представник наше патриотске и ратне поезије, која је код других наших — савремених песникз постала шаблон. Штета је само, да је Г. Илић пожурио и дао збирку у којој поред ових и још једног мањег броја добрих, има много више песама осредње вредности. Ни песници првог реда нису у стању да тако убрзо по рату даду читаву збирку песама које би биле уједначене по вредности. Стога није ни требало журити. Поред свега ова збирка оставља добар утисак и значи добит. Мирко Дамњановиђ. 1 ,BTD9 О 0