Delo

56 Д Е Л 0 противници, то је била лаж у свима одјејањима, озбиљним и смешним философским и државничким, реформаторским и сама* рићанским. Његов противник био је позитивизам, који је само на речи врло видовит, но на практици кратковид до близу слепила. Његов противник био је епикуреизам, који на језику значи смирену умереност, а на делу разврат. И атеизам, који има ноге да потрчи за малим фактима, и има руке да сабере мала знања, но нема духа за највећи факт и најважније сазнање у свету. И напућена ученост, која има више претензија него права, и више обећања него испуњења. И лисичје политиканство, које под дебелом'бундом државног и општег добра крије своје себичне циљеве, своје неисказане сујете и своја злочиначка средства. И жалосна по сиромаштини уметност, која под широким и шареним тоалетама крије своје мршаво и ружно тело. И литература са извештаченим језиком и болесним садржајем. Карлајл је примио борбу и истрајао у њој. Дуговечан као стари патријарси, он је без мало цело једно столеће представљао савест енглеског народа. Неумитан и неподмитан као оштра и чиста савест, Карлајл је горео пророчким пламеном усред једне масе људи равнодушних према звездама на небу и херојима у историји. Његов језик је био најчуднији, каквим се икад проговорило на магловитим британским острвима, од кад су се у тој магли појавили људски створови и почели светлити један другоме и грејати се један од другог. И предмет његова говора био је необичан, најнеобичнији на небу и на земљи. Оно што је најнеобичније на небу и на земљи, оно је Карлајл бирао за предмет свога размишљања и говора. Бог је најнеобичнији и најбољи предмет на небу, хероји су најнеобичнији и најбољи предмет на земљи. Карлајл, чије су се мисли и речи највише односиле на Бога и хероје, био је и сам божанствене и херојске душе. Његово схватање овога света потпуно је дивинистичко. „Свет је овај чудо“. „Ми људи смо чудо чуда, — велика неразјашњива тајна Бога“. За човека вулгарна и тривијална, овај свет брзо губи своју боју и бледи као чудо. Но за човека савршенијег душевног састава, овај свет остаје до краја једна бескрајна ризница чуда. Велите, наука! Заиста, наука је учинила много за нас, но бедна је то наука, која би хтела да скрије од нас велику, дубоку, свету неизмерност незнања, у коју не можемо продрети никада, и по којој плови све наше знање као једна лака љуска".