Delo

64 Д Е Л О шанин, зато лакше долази до увиђања правилности и рада и у животу људи. И као год што он без икакве унутрашње контрадикције ставља изнад звезда једног регулатора њихова тока, и у биљни свет једног промислитеља, који промишља о ситним као и о крупним стварима, тако он са сигурношћу и неодољивошћу ставља у историју људску једног регулатора и промислитеља свих догађаја. Карлајл и Толстој, два између најсложенијих духова последњег столећа, били су сродни и осећали су то своје сродство са најпростијим душама овога света. Карлајл је најискреније волео „крепку простоту исландских сељака, њихову истинитост и њихово непосредно појимање". Толстојева љубав према мужицима позната је довољно. „Колико сам пута, исповеда се он, завидео мужицима на њиховој безграмотности и неучености!“ Највећи и најмањи овога света додирују се и разумеју. Кад Карлајл и Толстој изговоре: Бог је творац историје, — на ове њихове речи одазове им се ехо одобравања од милијарде душа из прошлости и садашњости. У проповедању Бога у историји као и у природи, Карлајл и Толстој личе на два титанска пророчка типа старозаветна, — и то два човека, који су проникли до у. срце културе, и који су у себи садржавали много не само од културе прошлих него и будућих векова. Но како је правилније одговорити на питање: Кроз кога Бог ствара историју? Ко су његови сатворци? Да ли само хероји или сви људи? Да ли само Бонапарта и Бизмарк, и Карлајл и Толстој? Или сви? Сви до једнога, до лакеја Лаврушке, и кочи јаша Захара? Несумњиво сви. Не сви подједнако, но тек сви. У зидању куће учествује инжињер, и мајстори, и помоћници мајстора, и прости радници. Инжињер уложи највише мисаоне снаге, прости радници уложе највише физичке снаге. Инжињер даје име своје грађевини, а његови прости сатрудници губе се као безимена маса иза његовог имена. За кога се губе? Губе се за људско памћење, но не губе се за Бога. Бог види у овоме тренутку све творце и све творевине од почетка историје. За њега не постоји безимена маса. Свака цигља у свакој грађевини на земљи. носи име онога, коју је отесао и на дотично место поставио. Ниједно се име не прелива у друго нити се меша с другим, но стоји поред других, на свом месту и на свом делу. Фалсификат је у историји искључен. Бог чита имена свих радника, а ми се задовољавамо ако прочитамо и сетимо се само имена инжињера. Да ли је Карлајл исказао једну неистину својом теоријом о