Delo

ТВОРЦИ ИСТОРИЈЕ 63 другом. Једни мисле и издају заповести, а други раде. Оних који мисле и издају заповести има најмање, оних који раде највише. Они који мисле и издају заповести не узимају непосредног учешћа у раду, но носе највећу одговорност за резултат рада, а они који узимају најнепосреднијег учешћа у раду носе најмању одговорност за тај резултат. Свак мисли да ради по туђој вољи, међутим свак улаже своју вољу у посао, а баца одговорност на туђу вољу. Истиче се сад питање о слободи воље. Толстој вели: „Ако је воља сваког човека била слободна, тако да је сваки могао радити онако како је хтео, онда је сва историја низ случајности без везе“. Ако је икад иједан човек поступио слободно, онда не постоји закон; ако пак има и један једини закон над људским делима, онда нема слободне воље. „Слобода је садржина, неминовност — форма“. У Исповести својој Толстој говори: „Живот света тече по нечијој вољи. Неко врши некакво своје дело са животом целога света и са животима нашим. Ко се нада да појми ту вољу, мора је пре свега испунити". И, малодаље: „Бог врши своје дело кроз нас“. И најзад, одлучно узвикује велики писац земље руске: „Ја ништа не признајем осим Бога“. Поставимо дакле, још једном питање : ко је творац историје? Карлајлов одговор гласи: „Бог, кроз велике људе“. Толстојев одговор гласи: „Бог, кроз све људе“. Оно у чему се ова два човека слажу јесте признање и исповедање, да је историја света дело Божје. Оно у чему се они не слажу јесте мишљење о томе, како и крозкога изводи Бог то своје капитално дело. У првој тачки Карлајл и Толстој су, може се рећи, преставници опште човечанског веровања. Јер, како у прошлости тако и у садашњости само једна сасвим незнагна мањина односи се скептички или с негирањем великог и највећег факта, да је творац света у исто време творац и људске историје. И наш прост српски народ мисли о томе исто онако као и Карлајл и Толстој. Од 400.000 наших ратника мучно да ће се наћи и 400 њих, који не би одлучно тврдили, да су дела из 1912-13 године изведена једном вишом и моћнијом руком и једном широм и проницљивијом интелигенцијом него што је људска. Сељак, који не учи астрономију, колико варошанин, посматра правилан ток звезда чешће него варошанин; сељак, који незна ботанику и биологију, колико варошанин, посматра правилност и стриктну законитост живота биљног света чешће него варо-