Delo

ТВОРЦИ ИСТОРИЈЕ 67 се разумети без историје ствари. Ко би разумео историју људи, разумео би све. Јер у људски живот урасло је и биље, уткане су и животиње, спуштене су и звезде. Овде се истичу два питања: о средини и свести. По Тену и другима, ствари формирају човека. Одмах се може одговорити, да и човек не у мањој мери формира ствари. Климат, истина, може учинити људе гушавим и меланхоличним, но човек може утицати на измену климата. Човек, истина, зависи од овце и пшенице. Но овца и пшеница мењају се под контролом и бригом човека. Реке и планине одређују ток човечијег живота, но човек може да одреди ток река и може да испресеца иланине. Гром може страшно да узбуди човека, но човек може да одреди грому место и правац. Још једном: човек се тка и уткива са стварима заједно у једно и исто ткање. Историја људи то су конци уткани у општу историју васионе. И обратно, историја свих ствари уткана је у историју људи. Друго питање односи се на свест. Питаће многи: како могу ствари бити творци историје, кад су без свести? Као да ми људи потпуно свесно стварамо историју! Постоји једна огромна свест; у коју су све ствари потопљене. Та свест промишља и комбинује Закон теже и кристалисања код минерала, инстинкат код животиња и разум код људи употребљује та свест за стварање велике драме света. То су путеви дејства те свести. Драма света се непрестано игра. Многе ствари и многи људи играју улогу сценерије на позорници. Сценерија је необично обилата и раскошна и достојна онога што се одиграва на њој. Животиња, која одигра своју улогу по инстинкту до краја, играла је боље од онога човека, који тумара целог века између разума и инстинкта, и који употреби инстинкат да помрачи разум и употреби разум да разврати инстинкат. Човек се налази на граници два света : света инстинкта и света разума. Оба су ова света перфектна. С највише погрешака игра своју улогу човек. Минерали играју своју улогу савршено. Животиње скоро савршено. Само човек — несавршено. Апостол Павле и Кант приписивали су то несавршенство двојству принципа који човеком владају. „Видим два закона у себи“, вели Апостол Павле. Човек преставља једно прелазно стање, једну кристализацију. Отуда цела историја човечанства носи изглед једног болесног врења. Они који су преврели, јасни су и одређени као кристали. Њих можемо с Кар* лајлом назвати херојима. Они стварају божански моћно и бо5 *