Delo

68 Д Е Л О жански просто. Они могу престављати једно мало сунце са својим планетама и месецима. Но они нису сами и једини. Они чак нису ни лепи ни велики ако нису окружени себи сличним планетама и месецима. Они не спадају никад у сценерију светске позорнице, то је истина. Њихове улоге су највидније. Коперников систем јасан је и применљив у историји људи онако исто као и у историји звезда. Но и улоге ствари могу бити херојске. Зар поларна звезда, која је хиљадама година била путовођ људи, на води и на копну, нема једну улогу у историји људској равну заслузи једнога великог хероја — човека? И зар јабука, која је при своме паду отворила очи Њутону за једну велику истину, није заслужна за историју човечанства бар онолико колико Њутон сам? И зар Алпи, који су столећима штитили римску к>лтуру у Италији од северних дивљих хорди, нису херојски заслужни засвет? Не играју све ствари само улогу просте сценерије, нити сви људи само херојске улоге. То нас може побудити да скромније судимо о себи и праведније о животињама, биљу, минералима и звездама. Кад овако проширимо појам историје, онда ми добијамо и један широк базис и моћно оправдање једном животном оптимизму. Мој малени људски живот не изгледа онако као једна танка свећица, коју лаки дах смрти тренутно угаси, но мој живот онда везан је нераскидљивим везама за све што постоји, почев од зрнаца песка на обали океана па до великих небесних светила. И мој живот не може се угасити докле се све звезде на небу не угасе. Не само да не пропада сума снаге у свету, као што то научна хипотеза тврди, него не пропада ни једна реч ни једна мисао, ни једно дело, ни један писак тице у дну мрачне пећине. Историја је сума свега створенога, херојског и нехеројског. Све створено учествује опет у стварању историје. Сви смо ми творци историје. Све што радимо данас, не радимо само за данас него за вечност. Сваки дан је један савршен фотографски апарат и савршен фонограф. Ниједан покрет не остаје нефотографисан, и ниједан глас неухваћен и несачуван. Историја незна за тајну и за губитак. Све наше тајне знаће цео свет једнога дана и све оно што ми изгубимо из вида или памети није изгубљено за историју. А историја није једна мртва ствар, но жива. Прошлост није један потонуо брод од кога Карлајл види само штрчеће катарке, које он назива херојима, и од кога Толстој види само горњу површину која је састављена из свих људских бића,